BERLIN – Zarobljavanje država na Zapadnom Balkanu smanjuje poverenje javnosti u vladine institucije, a političare obogaćuje na račun građana, glavni su zaključci publikacije Transparetnosti (Transparency International) pod naslovom “Ispitivanje zarobljavanja države: neopravdani uticaj na donošenje zakona i pravosuđe na Zapadnom Balkanu i u Turskoj”.
Izveštaj je pokazao da je jedan od glavnih faktora koji omogućavaju zarobljavanje države nekažnjavanje korupcije na visokom nivou.
Takođe, Transparentnost tvrdi da se pravosuđe ne bavi efikasno problemima vezanim za korupciju.
“Na osnovu podataka o slučajevima korupcije na visokom nivou naš izveštaj identifikuje nedostatke kako u pravosuđu, tako i u donošenju zakona koji odražavaju karakteristike zarobljavanja države u regionu“, navedeno je u izveštaju.
Kada su u pitanju slučajevi korupcije na visokom nivou, izveštaj pokazuje da su snaga političkih partija i lojalnost kojom upravljaju ključni sastojci uspeha patronažnih i klijentskih mreža.
Gonjenje takvih slučajeva često zavisi od uticaja vladajućih stranaka na pravosuđe, što rezultira pristrasnim sudijama i tužiocima i slabim istraživanjima, kao i zakonima koji su prilagođeni samo interesima određenih grupa.
Izveštaj je iskoristio Srbiju kao primer zemlje u kojoj nije moguće goniti krivično određene osobe povezane sa korupcijom i drugim vrstama krivičnih dela povezanih sa privrednim kriminalom.
“Na primer, u Srbiji je otežano praćenje dostignuća u krivičnom gonjenju korupcije ili drugih vrsta krivičnih dela povezanih sa privrednim kriminalom, zbog nedoslednog zakonskog tretmana. U Srbiji trenutno nije moguće krivično goniti određene osobe, poput nekog ko podmićuje poslanika da glasa za određeni predlog”, navedeno je u izveštaju Transparentnosti.
Izveštaj je zabeležio opštu represiju nad nezavisnim medijima i civilnim društvom, koja je porasla paralelno sa autoritarnim tendencijama u regionu.
Transparentnost navodi da su tokom krize izazvane širenjem koronavirusa vlade koristile nove okolnosti da povećaju svoju moć, uzimajući primer Srbije.
“U Srbiji je, na primer, predsednik Vučić, zajedno sa premijerom i predsednikom parlamenta, proglasio vanredno stanje, koristeći ustavnu odredbu koja im je to omogućila “ako parlament ne bi mogao da se sazove”. U stvarnosti, nije ni napravljen pokušaj da se sednica parlamenta sazove”, istaknuto je u izveštaju.
Autori su zabeležili i da je tokom vanrednog stanja Vlada Srbije proglasila tajnom sve nabavke čiji je cilj bio odogov na COVID-19 krizu, te nije dozvolila javnosti uvid u ta dokumenta i nakon što je vanredno stanje ukinuto.
Prema autorima izveštaja, zemlje Zapadnog Balkana i Turske moraju da razviju nove prioritete za reformu, koje bi trebalo da se usredsrede na tehničke nedostatke i u političku dinamiku, kako bi se pozabavile zarobljavanjem države.
Izveštaj uključuje spisak preporuka upućenih donosiocima odluka u EU i na nacionalnom nivou i lokalnim zvaničnicima i građanima za borbu protiv zarobljavanja država.