Nakon izbora u decembru prošle godine, koji je posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ocenila kao nepoštene, vlast Srpske napredne stranke suočila se sa protestima u zemlji i kritikama iz inostranstva. Vlast je na njih odgovorila tako što je raspisala nove izbore u Beogradu, ponudila dijalog o unapređenju izbornih uslova i obećala da će primeniti preporuke ODIHR-a. Međutim, nekoliko dana pred novi krug lokalnih izbora, posmatrači ocenjuju da izborni uslovi nisu značajnije poboljšani.
Uprkos ovim ocenama, izgleda da je pritisak međunarodnih aktera nestao nakon što je vlast pokrenula dijalog o izbornim uslovima, bez obzira na gotovo nepostojeće rezultate. Na račun predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, zadužene za ovaj proces, stigle su pohvale za vođenje dijaloga i pre nego što je bilo šta dogovoreno. U međuvremenu su protesti građana davno zamrli, a opozicija se podelila oko učešća na lokalnim izborima.
Sva je prilika da će vlast prebroditi još jednu političku krizu izazvanu nepoštenim izbornim uslovima, a strategija koju su primenili veoma podseća na onu nakon izbora 2020, koje je opozicija bojkotovala. Vlast se iz te političke krize „izvukla“ tako što je najavila nove izbore, tada parlamentarne, i ponudila dijalog pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, u to vreme Ivice Dačića, zajedno sa Evropskim parlamentom. Međutim, najvažniji problemi izbornog procesa – mediji, pritisci na glasače, funkcionerska kampanja – ni tada nisu rešeni, što je doprinelo pobedi vlasti na novim parlamentarnim izborima.
Centar savremene politike nedavno je predstavio analizu „Međustranački dijalog u Srbiji uz posredovanje EU 2019-2022: Propuštena prilika da se poboljšaju izborni uslovi“ u kojoj se ocenjuje da je taj dijalog bio u najvećoj meri neuspešan. Mere koje su dogovorene, a koji je veći deo opozicije odbio, nisu rešile glavne probleme izbornog procesa u Srbiji. To je, između ostalog, potvrđeno i u ODIHR-ovim izveštajima nakon vanrednih izbora 2022. i 2023. godine, kao i brojim izveštajima civilnog društva, uključujući i nedavno objavljeno Stanje demokratije u Srbiji.
Međutim, baš kao i Ana Brnabić 2024. godine, i Ivica Dačić je tokom 2021. godine dobijao pohvale za konstruktivnost u dijalogu o izbornim uslovima i pre nego što je njegov ishod bio poznat. Na primer, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister je početkom 2021. godine izjavio „da čvrsto veruje da nakon izbora 2020. godine Narodna skupština i njen predsednik igraju centralnu ulogu u stvaranju prostora za dijalog“.
Vrlo slične pohvale dobila je i Ana Brnabić poslednjih nedelja. Između ostalih, čestitke Brnabić su uputili ambasador OEBS-a u Srbiji, direktor ODIHR-a i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Pohvalne poruke iz međunarodne zajednice zamenile su kritike koje su krajem prošle i početkom ove godine stizale na račun izbornih uslova, a izgleda da je jedino bilo potrebno da se započne dijalog o izbornim uslovima.
Kako je prekjuče na konferenciji za novinare podsetio direktor Crte Raša Nedeljkov, jedini ishodi dijaloga bila su dva politička dogovora – o datumu lokalnih izbora i o zakonskoj izmeni koja propisuje da građani koji su promenili prebivalište nakon jula 2023. glasaju na staroj adresi, kako bi se ograničila mogućnost za organizovana preseljenja glasača. Efektivnost ove zakonske izmene, prema oceni Crte, još nije moguće pouzdano utvrditi.
S druge strane, hronični problemi izbora ne samo da nisu rešeni, nego su i produbljeni, rekao je Nedeljkov. „Ako govorimo o medijskoj slici, ako govorimo o pritiscima, dokumentovali smo nove načine kako se građani zastrašuju“, rekao je on.
Nekoliko dana ranije, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija i predsedavajući radne grupe za unapređenje izbornog procesa u parlamentu, ocenio je da ona nije unapredila izborne uslove pred lokalne izbore 2. juna. Stranke vlasti nisu se ni pojavile na poslednjem sastanku radne grupe.
Trenutno se ne vide, međutim, naznake da će doći do ozbiljnije kritike iz Evropske unije zbog toga što izborni uslovi nisu unapređeni. S ovom ocenom se slaže Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu, koji kaže da je jasno da trenutno ne postoji volja EU da se pozabavi izbornim neregularnostima u Srbiji.
„To je, naravno, sramna reakcija na verodostojne i ozbiljne neregularnosti. Međutim, čini se da sa relativno slabom opozicijom, strateški važnom pozicijom Srbije i Vučićevom politikom balansiranja između različitih međunarodnih partnera, nema apetita da se suprotstavi režimu u vezi sa nepravilnostima“, kaže Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG).
Moguće je da je ovaj nedostatak političke volje da se vlast dalje pritiska dovela do toga da međunarodni akteri budu zadovoljni što je uspostavljena forma dijaloga o izbornim uslovima, iako je ona u dobroj meri ispražnjena od suštine.
Predstavnici vlasti su, prema tome, nakon izbornih kriza 2020. i 2023, ponudili nove izbore, ali ne i bolje uslove, iako su obećali da će to pružiti. Na novim parlamentarnim izborima 2022. godine vlast je, makar privremeno, stabilizovala svoj položaj, dok ostaje da se vidi da li će joj to poći za rukom i nakon vanrednih beogradskih izbora 2024.
Za Dejana Bursaća, naučnog saradnika u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, razumljivo je zašto se vlast ponovo odlučila na izbore. Kako kaže, vladajuće stranke u hibridnim režimima, kakav je Srbija, trude se da celokupno takmičenje zadrže u izbornoj areni jer tu imaju izvesnu pobedu pošto manje-više kontrolišu ceo proces.
„Vlast se trudi da opoziciju uvuče kompletno nazad u izbornu arenu, iz prostog razloga što zna da će tu najverovatnije pobediti na izborima, a sa druge strane da će onda učešće opozicije u tim procesima – dijalozima, izmenama zakona i na kraju krajeva na izborima doneti legitimitet takvoj izbornoj pobedi, i, uostalom, takvom režimu“, kaže Bursać.
Sa druge strane, dodaje Bursać, stranke opozicije u hibridnim režimima se obično trude da vode dvostruku borbu – jedna je u izbornoj areni, a druga van nje.
„To je borba van institucija, gde se dovodi u pitanje legitimitet celog procesa, izbornih pravila i pravila igre uopšte, i to su bojkoti, protesti, pritisci, međunarodna arena, sve ono što radi naša opozicija, bar u delovima i bar povremeno“, kaže Bursać.
Nakon decembra 2023, opozicija je pokušala da delegitimiše izbore kroz ove metode. Kada je vlast odgovorila na isti način kao i nakon izbora 2020. godine, u opoziciji je nastala podela oko toga šta uraditi dalje, uz različita gledišta o tome da li će dalja vaninstitucionalna borba doneti rezultate. Ta podela i dalje traje, a ne izgleda kao da će je izbori 2. juna razrešiti. Možda relativna lakoća sa kojom je vlast smanjila međunarodne pritiske tako što je otvorila dijalog o izbornim uslovima daje jasniju sliku o tome da li je moglo više da se postigne bojkotom ili ne.