BRISEL — Savet za opšte poslove Evropske unije na današnjoj sednici usvojio je zaključke o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja, u kojima se između ostalog navodi da bi Srbija trebalo da pokaže političku volju za daljim napretkom i postizanjem konkretnih rezultata u osnovnim oblastima, kao što su vladavina prava i osnovna prava.
Normalizacija odnosa sa Kosovom ostaje jedan od ključnih kriterijuma za napredak na evropskom putu, a Savet je ovom prilikom ponovio poziv mnogih drugih evropskih institucija da Srbija pokaže “nedvosmislenu posvećenost” evropskim principima i vrednostima i stane uz EU po pitanju rata u Ukrajini. Pozdravio je potvrdu nove Vlade da evropske integracije ostaju strateški cilj Srbije, ali je i naglasio da bi vlast trebalo da “objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU,” te da je potrebno sprečiti širenje dezinformacija i manipulisanje informacijama.
Kada je reč o vladavini prava, Savet je zaključio da je Srbija napredovala u određenim oblastima, ali da postoji veći broj oblasti u kojima bi Srbija trebalo da usvoji i sprovede konkretne reforme. Kao najvažnije među njima Savet identifikuje ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24 kroz usvajanje revidiranih akcionih planova, implementaciju ustavnih reformi sa ciljem jačanja nezavisnosti sudstva i jačanje napora u borbi protiv korupcije.
Savet je izrazio ozbiljnu zabrinutost povodom nedostatka napretka u oblastima slobode izražavanja i nezavisnosti medija, što je uticalo na informisanost birača. Prioritet treba da bude primena akcionog plana medijske strategije, navodi se u zaključcima Saveta.
U oblasti osnovnih prava, Savet navodi da Srbija treba da posebno obrati pažnju na položaj ugroženih grupa, kao što su nacionalne manjine i LGBTI zajednica.
“Podrška pravima LGBTI osoba, uključujući njihovo pravo na slobodu okupljanja i izražavanja, takođe zahteva dalje unapređenje, kao što je naglašeno postupkom srpskih vlasti na Evroprajdu 2022,” navodi se u zaključcima.
Savet je pozitivno ocenio činjenicu da su svi relevantni politički akteri učestvovali na izborima u Aprilu 2022. i da su osnovne slobode u velikoj meri bile poštovane tokom kampanje, ali je istakao i nejednakost izbornih uslova za različite učesnike.
Po pitanju ekonomskih reformi, Savet je pozitivno ocenio “kontinuirani napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije” i potvrdio da je Srbija održala nivo pripremljenosti u merilima za otvaranje Klastera 3.
“Savet podstiče Srbiju da intenzivira strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća, sa posebnim fokusom na državna preduzeća u energetskom sektoru,” poručeno je u dokumentu.
Na nazadovanje Srbije u usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU Savet je reagovao sa “dubokim žaljenjem,” posebno po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji i Belorusiji.
“Savet ističe svoja snažna očekivanja od Srbije da ispuni svoju obavezu preuzetu pregovaračkim okvirom i da pojača svoje usklađivanje sa Zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama, što je pitanje od najveće važnosti,” dalje se navodi u zaključcima.
Ipak, Savet je naveo da se Srbija uskladila sa pozicijama EU tokom glasanja u Ujedinjenim nacijama i pohvalio “kontinuirano aktivno učešće i važan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.” Srbija takođe treba da nastavi usklađivanje svoje vizne politike sa EU.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Savet je pozdravio nastavak dijaloga Beograda i Prištine i pozvao obe strane da aktivno učestuju u pronalaženju rešenja koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti.
“Savet očekuje od Srbije da se uključi u Dijalog koji vodi EU u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Kosovom o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja,” naglašeno je u dokumentu.
Savet je takođe istakao snažnu potrebu za poštovanjem ranije postignutih sporazuma i njihovu primenu bez odlaganja. Obe strane su pozvane da se uzdrže od “jednostranih i provokativnih radnji koje bi mogle dovesti do tenzija i nasilja i od retorike koja ne vodi dijalogu,” zaključio je Savet.
Da li će do napretka u pregovorima sa Srbijom doći, biće poznato nakon samita šefova država i vlada Evropske unije, 15. decembra.