BEOGRAD – Dok će stav Srbije prema sukobu u Ukrajini biti poznat sutra nakon druge sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i obraćanja naciji predsednika Srbije u 18h, opozicione partije uglavnom su iznele svoje pozicije. Desno orijentisane i proruske bliže su stavu da je sukob u Ukrajini problem između velikih sila, te da bi Srbija trebalo da zadrži svoju neutralnost i ne pridruži se sankcijama Rusiji. Proevropske stranke i pokreti fokus su stavili na obustavljanje vojnih akcija, izražavajući svoju solidarnost sa građanima Ukrajine.
Iz Stranke slobode i pravde (SSP) poručili su da “građani Srbije bolje od svih drugih u Evropi znaju za sav užas i besmisao rata” i zato su pozvali na mir, obustavljanje vojnih sukoba u Ukrajini i povratak dijalogu, “kao jedinom načinu za trajno rešavanje međunarodnih sporova”.
“Kriza u Ukrajini potvrđuje ispravnost borbe za poštovanje međuanrodnog prava i 1999. i 2008. godine i stoga smatramo da Srbije treba da podrži teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao i svake druge države članice Ujedinjenih nacija”, navodi se u saopštenju. Iz SSP-a su pozvali državu, da u skladu sa mogućnostima i u što kraćem roku, ugroženom stanovništvu u Ukrajini uputi humanitarnu pomoć.
Predsednički kandidat opozicione liste Ujedinjene Srbije izjavio je da je vojno rešavanje ukrajinske krize “neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništa i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN-a”.
“Srbija je prošla kroz takvo traumatično iskustvo 1999. godine i 2008. godine kada smo se suprostavili sili kojom nam je otimano Kosovo. To nam daje moralni osnov da i danas, kao i tada, stojimo uspravno i zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava, a ne prava jačeg u međunarodnim odnosima“, izjavio je Ponoš.
Pokret slobodnih građana (PSG) izričit je u stavu da bi zvanični Beograd morao da osudi vojnu agresiju izvršenu od strane Rusije na teritoriji Ukrajine. U saopštenju su osudili invaziju Rusije i naveli da bi Srbija u morala da pruži svu potrebnu pomoć ukrajinskim građanima.
„Kako bi se zaustavilo dalje podrivanje bezbednosnih i ekonomskih temelja Evrope, neophodno je momentano obustavljanje ruskih vojnih operacija i čvrsto opredeljenje da se kriza reši diplomatskim putem u okvirima koje postavlja trenutno važeće međunarodno pravo“, navodi se u saopštenju.
PSG je izrazio nadu da će „EU i SAD pronaći način da pomognu državi i narodu Ukrajine kako bi se izbeglo stradanje nedužnih žrtava i kako ovaj slučaj ne bi dobio razmere nekontrolisanog sukoba svetskih razmera
Koalicija “Moramo” izražava svoju solidarnost sa građanima Ukrajine i iskazuje “duboku tugu zbog svakog ljudksog života koji je u ovom sukobu izgubljen”. “Mi građani Srbije i celog Balkana znamo da se ratovi prelamaju preko nedužnih ljudi. Apelujemo da se hitno zaustavi vojna intervencija, da se poštuje suverenintet država priznat međunarodnim pravilima, a pre svega da se zaštiti stanovništvo”, objavio je Možemo na svojim društvenim mrežama.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac i potpredsednica DS-a Dragana Rakić osudili su kršenje međunarodnog prava i bombardovanje Ukrajine.
Opozicione partije sa desnog ideološkog spektra apelovale su danas na vlast u Srbiji da “ne podleže pritiscima” i ne pridruži se sankcijama zapadnih zemalja Rusiji.
Patriotski blok za obnovu kraljevina Srbije, koji čine desno orijentisane stranke i pokreti okupljeni oko Dveri, poručio je da je “srpski narod protiv uvođenja sankcija Rusiji” i dodali da ako bi se to dogodilo da bi to imalo “nesagledive posledice po naš bezbednosni, ekonomski i istorijski subjektivitet”.
“U političkom smislu značio bi automatsku ostavku Aleksandra Vučića i njegove Vlade i odlazak u večinu sramotu”, saopštio je ovaj blok i dodao da ukoliko se sankcije Rusiji uvedu, da će prvog dana po dolasku na vlast ukinuti te sankcije i uspostaviti “poredak u odnosima između dve zemlje zasnovan na strateškom partnerstvu i bratskoj ljubavi”.
Koalicija NADA pozvala je danas Vladu Srbije da u sukobu Rusije i Ukrajine ne zauzima ni jednu stranu i da pripremi državni budžet za subvencije građanima zbog skoka cene gasa. Kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije Miloš Jovanović rekao je da ne razume Zapad i osude ruskog napada na Ukrajinu, jer je Zapad na najgori mogući način kršio međunarodno pravo prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine.
“Srbija treba spremno da dočeka nastupajuću krizu u cenama energenata, pripremi svoj budžet za subvencije građanima i da se ne meša u sukob ni po koju cenu”, kaže Jovanović. Stava je da Srbije niti treba da na nagovor EU zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka.
Stranka Dosta je bilo saglasna je u stavu sa ostalim desnim partijama da Srbija ne bi trebalo da “zauzima stranu u tom sukobu i ne treba nikome da uvede sankcije”, ali i da treba da povuče sankcije prema Belorusiji. Za njih je rat u Ukrajini “posledica geopolitičkog sukoba velikih sila u poslednjih trideset godina na istoku Evrope. Kažu da se nato pod vodstvom SAD-a širio u pet talasa i stigao pred vrata Rusije, dodajući da je NATO odvajanjem Kosova i Metohije “otvorio Pandorinu kutiju napuštavanja principa nepovredivnosti granica suverenih zemalja”.
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i predsednik Narodne skupštine ocenio je za RTS da se Srbije ne sme pridružiti raznim osudama i sankcijama Rusije, jer zemlje koje to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je Srbije bombardovana.
U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) još uvek su neopredeljeni. Srbija je pored BiH jedina zemlja u Evropi koja nije iznela svoj zvanični stav o ovom sukobu. Predsednik Srbije imao je jutros najpre sastanak sa ambasadorima Kvinte i EU, a nakon toga i sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Kakav će položaj Srbija zauzeti i prema najavljenim sankcijama prema Rusiji, znaće se sutra posle 18h i obraćanja naciji predsednika Srbije.