Od „najsmešnijeg virusa“ do „ne znamo šta da radimo“ – ovako se ukratko mogu opisati krize Kriznog štaba.
Nedoslednost i kontradiktorne poruke članova Kriznog štaba prisutne su od samog početka krize izazvane koronavirusom, a ovih dana mogu se čuti i u vezi sa predstojećim početkom školske godine i nošenjem zaštitnih maski.
Tako je epidemiolog Predrag Kon izjavio da će deca morati da nose troslojne maske, da bi već sutradan naveo da će moći da nose maske od bilo kojeg materijala.
Potom je epidemiolog Branislav Tiodorović, takođe član Kriznog štaba, rekao da će učenici nositi one maske koje im obezbede roditelji, naglašavajući da škole treba da počnu da rade normalno, ali da bi se u slučaju da dođe do novog pika epidemije virusa korona virusa prešlo na onlajn sistem nastave.
Iako bi preporuke koje se upućuju građanima trebalo da budu jasne i nedvosmislene, ali i da obuhvataju obaveštenje zašto se neke mere uvode, u slučaju Kriznog štaba Srbije gotovo je sve je bilo konfuzno i kontradiktorno.
Po prvi put članovi Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 u javnosti se pojavljuju 26. februara, tada još uvek samo kao stručni savetnici.
Odlukom Vlade Srbije 13. marta obrazovan je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Vlada je Zaključkom o obrazovanju Kriznog štaba utvrdila njegove zadatke i sastav. Međutim, spisak njegovih članova tek nedavno objavljen na sajtu Vlade, a javnosti je sastav ovog tela bio poznat jedino iz medija.
Tokom „prvog talasa“ koronavirusa, za vreme vanrednog stanja, svakodnevno se barem nekog od članova Kriznog štaba pojavljivao na konferencijama za medije.
Većini ljudi je ime epidemiologa Predraga Kona poznato od ranije, a pored njega tu su i zamenica direktorke Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog iz Niša Branislav Tiodorović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović, pulmolog Branimir Nestorović i imunolog Srđa Janković.
Prema objavljenom Vladinom spisku, korukovodioci Кriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo – dr Zoran Gojković. Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara.
Interesantno je da među članovima – lekarima nije našla dr Darija Kisić Tepavčević, koja se u ime Kriznog štaba najčešće i obraćala javnosti, čak je neki doživljavaju kao nezvaničnu portparolku tog tela.
Stavovi članova Kriznog štaba u javnosti: svako po svom
Jedan epidemiolog izjavljuje da je virus oslabio, da je bezazleniji i da je manje prisutan u populaciji, drugi govori da virus nije oslabio, a mediji prenose informacije o velikom broju obolelih.
Tako doktor Branimir Nestorović mesecima poručuje da je „pravi momenat za zaražavanje” te da je kolektivni imunitet rešenje, imunolog Srđa Janković i zamenica Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević poručuju da je potrebno da građani poštuju sve propisane mere i da se čuvaju.
Iako ne bi bilo neobično da svaki član Štaba ima različitu “ulogu”, te da se na različit način i razlitim tonom obraća publici, čini se da glavna poruka nije bila ista, što je dovelo do konfuzije, nepoverenja, ali i straha kod građana.
Paralelno sa kontradiktornim porukama, javnost u Srbiji suočena je i sa sumnjom u zvanične informacije o broju zaraženih i preminulih od korone, nakon što je u medijima objavljen tekst, na osnovu uvida u zvaničnu bazu podataka, u kojem su predstavljeni podaci prema kojima je broj žrtava kao i broj inficiranih znatno veći od zvanično saopštenih.
Predrag Kon tom prilikom rekao je da nije imao uvid u bazu Instituta Batut, na koji se BIRN poziva, dodajući da je tražio da se “to dodatno ispita, ali da ne veruje da je neko prikrivao podatke”. Izveštaj BIRN-a Kon je ocenio kao teoriju zavera.
I pored toga što su članovi Kriznog štaba poput Kona i Srđe Jankovića izjavili da će vlast pružiti objašnjenje, ono još uvek nije stiglo.
Posle gotovo četiri meseca borbe sa koronavirusom, svakodnevnog objavljivanja broja testiranih i obolelih, Predrag Kon izjavio je sredinom jula da je “nejasno” kako se statistički podaci o epidemiji obrađuju i dodao da je tražio njihovu reviziju.
“Stvar je u tome što je nejasno kako se ti podaci obrađuju, što znači da mora da se poboljša aplikacija koja ih prikuplja ili da počnemo da ih ‘peške’ prikupljamo, kao nekada”, naveo je Kon a prenela televizija Nova S.
Prerano popuštanje mera – najveća greška Kriznog štaba
Iako je slogan predstavnika vlasti po izbijanju epidemije bio “stručnost ispred politike”, čini se da je Krizni štab popustio pred političkim zahtevima, predizbornim aktivnostima i samim izborima.
Prema mišljenju lekara potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovida, koja traži smenu sadašnjeg i formiranje novog Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, najveći propust Kriznog štaba je, prema mišljenju lekara, prerano i naglo popuštanje epidemioloških mera, što je dovelo do preopterećenja zdravstvenog sistema.
Održavanje fudbalske utakmice sa 16.000 ljudi, izbori, predizborne aktivnosti, rad noćnih klubova je uz neozbiljno informisanje i neadekvatno upozoravanje dovelo do toga da građani situaciju ne shvataju ozbiljno i ne poštuju mere, smatraju lekari.
Prema mišljenju lekara, nadležni su morali da budu svesni kolika je opasnost na osnovu iskustava drugih zemalja.
Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je za N1 da su tog 7. maja, kada je ukinuto vanredno stanje članovi Kriznog štaba nestali, prešli na rezervne položaje, kao da je tada doneta odluka da su izbori važniji od zdravlja.
Prema njegovim rečima, “azbuka” epidemološkog rada je da kada ukinete vanrednostanje, mere povlačite jednu po jeednu, i to traje nedeljama.
“Građani sada imaju apsolutno razloga da sumnjaju u sve što dolazi iz zvaničnih izvora”, rekao je Radovanović.
Krizni štab građanima prvo saopšti koliko je ljudi testirano, koliko je novootkrivenih slučajeva, a neretko se pohvali i time da Srbija testira više od svih suseda. Problem je što su ti brojevi svakoga dana sve teže objašnjivi.
To je, između ostalog, i razlog što se grupa od oko 350 lekara okupljenih u neformalnoj grupi „Ujedinjeni protiv kovida“ u otvorenom pismu Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama ogradila od republičkog Kriznog štaba i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.
Lekari koji su svojim potpisima stali iza otvorenog pisma zahtevaju i da se formira novi Krizni štab, da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika.
Među njihovim zahtevima je i da se javnosti objasni nadležnost nad bazom i za COVID portal, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od virusa korona, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima.