Dok je Srbija još uvek daleko od članstva u Evropskoj uniji, srpski mediji ne propuštaju priliku da prikažu da je Hrvatima u Evropkoj uniji loše. “Hrvati najnezadovoljniji građani Evropske unije: Gori samo Bugari”, “Hrvatska gora od Ruande”, samo su neki od naslova provladinih medija, koji imaju za cilj da građanima Srbije pokažu “loše” učinke Hrvatske, kao poslednje države u regionu koja je pristupila Evropskoj uniji.
Pre nešto više od 10 godina, tadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor u Briselu potpisala je ugovor o članstvu Hrvatske u EU, a nakon toga 2013. Hrvatska postaje i zvanično 28 članica. Iako podaci Eurostata pokazuju da je Hrvatska druga najsiromašnija zemlja članica EU posle Bugarske, gotovo polovina Hrvata veruje u EU.
Upravo ta činjenica da je Hrvatska druga najsiromašnija država u Evropkoj uniji često se koristi kao argument o slabim ekonomskim rezultatima Hrvatske. Po pravilu, mediji bliski vlasti propuštaju da kažu da je Hrvatska makar i “prva na dnu posle Bugara” ekonomski razvijenija od Srbije.
Upoređivanje ekonomija Srbije i Hrvatske dolazi i sa najvišeg državnog vrha. Predsednik Srbije u nekoliko navrata obećava građanima da će Srbija “prvi put u istorji prestići BDP Hrvatske”. U maju 2020. godine predsednik Srbije rekao je da će Srbije prestići Hrvatsku “za dve godine”, a u junu iste godine rok je skratio na “godinu i po dana”.
Strmoglav pad hrvatskog BDP-a nakon pandemijske godine bila je posebna prilika za srpske medije da pišu da je “Hrvatska pred dužničkim slomom”, te da ih je pandemija vratila na brojke iz devedesetih, dok Srbija ide napred.
Ono što se zaboravlja jeste razlog Hrvatskog pada u BDP-u dešava, a to je dominantno učešće u hrvatskoj privredi ima turizam, čak 24,3%, što predstavlja najveći udeo turizma u ekonomiji neke zemlje Evropske unije. Na primer, turizam u BDP-u Srbije učestvuje svega 5,9 posto.
Iako je predsednik Srbije više puta obećavao građanima da ćemo u narednim godinama prestići Hrvatsku po BDP-u, to je praktično nemoguće. Čak i prema Vučićevim podacima o nivou BDP-u i po revidiranoj stopi rasta (7% umesto 6,5% koliko predviđa MMF) Srbija neće prestići Hrvatsku po ukupnom BDP-u ove godine. Čak i da Srbija ima veći apsolutni nivo BDP-a, kao što nema, to ne bi bio toliko iznenađenje s obzirom na to da Srbija ima 70% više stanovnika od Hrvatske.
Šta je Hrvatskoj donelo članstvo u EU?
Ono što članstvo u Evropskoj uniji nudi svakoj državi koja joj pristupi, pa i Hrvatskoj, je ulazak u prostor jedinstvenog tržišta koje broji oko pola milijarde potrošača. Na primeru Hrvatske može se videti da to dovodi do veoma opipljivih ekonomskih koristi.
U Evropsku uniju Hrvatska je ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i dugim ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18%, dok je danas nezaposlenost nešto iznad 6%. Samo godinu dana nakon pristupanja, već 2014. godine Hrvatska je počela da se oporavlja, iako mnogo sporije nego ostale države članice EU.
Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine, prema podacima Hrvatske narodne banke iznosio je 44 milijarde evra, a do kraja 2019. godine, poslednje pre pandemije koronavirusa, on se popeo na oko 54 milijarde evra. BDP po glavi stanovnika 2012. godine iznosio je manje od deset i po hiljada evra, dok je 2019. bio na skoro 13.300 evra. Kada je u pitanju živroni standard 2012. Hrvatska je bila na 61% EU proseka, dok je sada životni standard na 65%. Napredak je manji od očekivanog, ali Hrvatska nije “tapkala u mestu”. Smanjen je i broj nezaposlenih, mada su rezultati smanjenja nezaposlenosti i posledica otvaranja tržišta rada drugih država članica EU u koje odlaze hrvatski radnici.
Građani Hrvatske sedmogodišnjim budžetskim okvirom iz zajedničke kase EU moći će da računaju na više od 22 milijarde evra. Pri tom će iz novog sedmogodišnjeg budžeta imati nešto više od 12,6 milijardi evra dok će iz „kriznog“ instrumenta nazvanog EU sledeće generacije, kreiranom za suzbijanje posledica epidemije po privredu, u narednih nekoliko godina povući 9,4 milijarde evra, od čega je 5,9 milijardi evra nepovratno.
U Hrvatskoj imaju razloga da budu zadovoljni jer su iz zajedničke kase u narednih sedam godina moći da računaju na više od 22 milijarde evra ili dvostruko u odnosu na iznos koji su očekivali. Pri tom će iz novog sedmogodišnjeg budžeta imati nešto više od 12,6 milijardi evra dok će iz „kriznog“ instrumenta nazvanog EU, kreiranom za suzbijanje posledica epidemije po privredu, u narednih nekoliko godina povući 9,4 milijarde evra, od čega je 5,9 milijardi evra nepovratno.
I uoči najave da bi Hrvatska mogla postati 20. država članica Evropske unije koja uvodi evro, srpski mediji prenosili su da “Hrvatska nije spremna”. Povod za to bile su izjave pojedinih evropskih ekonomista koji su smatrali da nijedna trenutno zemlja koja već nije prešla na evro još uvek nije spremna.
I mada nesporno ekonomski analitičari poručuju da će Hrvatskoj primanje evra biti ekonomski teret, prelaskom na evro Hrvatska zaokružuje svoj članstvo u EU. 1. januara 2023. godine preko noći prebacuje na evro i još dve nedelje će trajati dualni opticaj, građani će moći da plaćaju u kunama, a posle toga samo u evrima. Razdoblje dualnog iskazivanja cena trajaće minimalno godinu dana.
Članstvo Hrvatske u EU dao je slobodu kretanja i zapošljavanjima građanima Hrvatske, a mnogi to vide kao najopiljiviju prednost članstva. Međutim, tu prednost iskoristilo je hiljade ljudi, a prema podacima koji se mogu pronaći od ulaska EU do sada napuštanje zemlje prijavilo je preko 200 hiljada ljudi. Broj onih koji se nisu prijavili može se samo pretpostaviti.
Hrvatska ekonomija mnogo je snažnije dana okrenuta izvozu, u odnosu na period pre članstva. Ono što ostaje glavna briga građana jesu “balkanske boljke” – korupcija koja nije smanjena, slabo efikasna birokratija, sporo pravosuđe. Pojedini indeksi demokratije pokazali su nazadovanje kvalitet hrvatske demokratije i pokušaji nasrtaja na slobodu medija.