ŠIBENIK – Nedavne krize, počev od velikog priliva migranata, preko pandemije COVID-19, do rata u Ukrajini, donele su nove i veoma krupne izazove za sve evropske regione, uključujući države na području Jadranskog i Jonskog mora, zaključeno je danas na samitu Strategije EU za Jadransko-jonsku regiju (EUSAIR) u Šibeniku. Ovaj skup predstavlja završnicu jednogodišnjeg predsedavanja Hrvatske EUSAIR-om.
Učesnici iz 30 evropskih država, uključujući zemlje članice EU, i one koje to nisu, pozvali su Uniju da poveća finansijska sredstva, kako bi bila osnažena prekogranična saradnja u bliskoj budućnosti. Kako je istaknuto, takva mera neohodna je i ako se uzme u obzir moguće proširenje EU.
Elisa Fereira, evropska komesarka za koheziju i reforme, ocenila je da je saradnja država koje pripadaju Jadransko-jonskoj regiji važna i za prevazilaženje problema kao što su klimatske promene, “odliv mozgova”, manjkavosti javne uprave… U tom kontekstu, istakla je da suštinski značaj imaju regionalne i lokalne vlasti, kao i organizacije civilnog društva, srednje i male kompanije.
“Želimo prosperitetnu i zelenu Jadransko-jonsku regiju, gde će svaka država biti svetao primer vrednosti Evropske unije”, kazala je Fereira, koja se učesnicima skupa u Šibeniku obratila putem video-poruke.
Gordan Grlić Radman, ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, rekao je da je učešće u EUSAIR-u jedan od prioriteta te države, sredstvo za produbljivanje saradnje sa zemljama od Grčke do San Marina. On je istakao da je Hrvatska snažno zagovarala otvaranje pregovora o članstvu Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, uz konstataciju: “To je bila naša dužnost”.
“Zalažemo se za članstvo celog Zapadnog Balkana u EU, ali, naravno, uz poštovanje uslova. Mir i vladavina prava nemaju alternativu. Tu smo da pomognemo znanjem, za nas su veoma važni regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi”, konstatovao je šef hrvatske diplomatije.
Završna Deklaracija: Podrška Ukrajini, zabrinutost zbog situacije u Gazi
U završnoj Deklaraciji sa skupa EUSAIR navodi se da se države učesnice, uključujući Srbiju, obavezuju da će “zajedničkim snagama odgovoriti na složene pretnje i izazove u Evropi i na području Mediterana”, uz poštovanje demokratskih vrednosti i međunarodnog pravnog poretka.
Takođe, ponavlja se da se “najsnažnije moguće osuđuje nezakonita i ničim isprovocirana agresija Ruske Federacije na Ukrajinu”.
“Nastavićemo da pružamo snažnu i praktičnu podršku Ukrajini i njenim građanima, sa jasnom vizijom za budućnost Ukrajine”, konstatuje se u Deklaraciji.
Učesnici konferencije su iznova osudili napade Hamasa i drugih terorističkih grupa na Izrael u oktobru 2023, te izrazili “ozbiljnu zabrinutost zbog katastrofalne humanitarne situacije u Pojasu Gaze i zbog ogromnog gubitka ljudskih života”.
Stoga, upućen je apel za “hitno i bezuslovno puštanje na slobodu svih talaca, i za humanitarnu pauzu, koja će voditi održivom prekidu vatre”, uz obezbeđivanje nesmetanog pristupa humanitarnoj pomoći. Istovremeno, ponovljen je stav da je “potrebno uspostavljanje trajnog i održivog mira, koje će se temeljiti na postojanju dve države”.
U segmentu Deklaracije koji se odnosi na proširenje EU, države kandidati za članstvo u Uniji se ohrabruju da “ostanu fokusirane na reforme, kako bi pokazale da poštuju evropske vrednosti, standarde i principe”.
Istovremeno, Unija se poziva da ubrza proces proširenja, “utemeljen na kredibilnim reformama i pravičnim uslovima”.
Jadransko-jonska inicijativa osnovana je 2000. u Ankoni i čini je 10 zemalja: četiri članice EU – Grčka, Hrvatska, Italija, Slovenija, pet država kandidata za članstvo u Uniji – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija, kao i San Marino.
To je jedina makroregionalna strategija koja uključuje države koje nisu članice EU. Na Jadransko-jonskoj inicijativi nastala je Strategija EU za Jadransko-jonsku regiju (EUSAIR), koju je Evropska komisija usvojila 2014.
EUSAIR ma za cilj stvaranje sinergije i podsticanje koordinacije između svih teritorija u Jadransko-jonskoj regiji. Osnovni domeni saradnje u okviru ove Inicijative su: saobraćajna i energetska povezanost; održivi turizam i kultura; saradnja između univerziteta; civilna zaštita i zaštita životne sredine; plavi rast/pomorska saradnja.
Država koja će predsedavati EUSAIR-om u narednih godinu dana je Grčka.