BEOGRAD – Centar savremene politike (CSP) objavio je analizu “Međustranački dijalog u Srbiji uz posredovanje EU 2019-2022: Propuštena prilika da se poboljšaju izborni uslovi”, u kojoj se analiziraju propusti ovog procesa i navode se preporuke za potencijalne dijaloge u budućnosti.
Evropski parlament posredovao je u međupartijskom dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji o izbornim uslovima u dve faze od 2019. do 2022. godine. Međutim, široka ocena posmatrača jeste da dijalog nije uspeo da otkloni najozbiljnije probleme izbornog procesa u Srbiji. Izbori u decembru 2023. godine su ponovo bili neravnopravni, prema ocenama međunarodnih posmatrača, a proces unapređivanja izbornih uslova nakon ovih izbora takođe nije doneo značajnije rezultate.
Kako se navodi u analizi CSP, tri faktora uticala na neuspeh dijaloga: sadržaj predloženih mera, format dijaloga i njegov vremenski okvir.
Celokupan dokument dostupan je na OVOM LINKU.
Reforme koje su bile predlagane u ovom procesu su uglavnom samo površinski, pre nego suštinski, adresirale probleme izbornih uslova.
“Kada god se radilo o imenovanjima ljudi na određene pozicije… postojale su snažne indicije da su vladajuće stranke formirale tela u kojima je većina članova bila naklonjena njima”, ocenjuje CSP.
U slučajevima kada je dolazilo do izmena formalnih pravila izbornog procesa, pre svega zakona, nije bilo indikatora da se situacija u praksi promenila, niti da su nadležne institucije dosledno sprovodile izmenjena pravila.
“Određene mere, poput smanjivanja broja potpisa za kandidaturu za liste nacionalnih manjina i regulisanje statusa izbornih posmatrača sprovedene su na korektan način. Međutim, one se nisu odnosile na najvažnije probleme izbornog procesa – medijsku neravnotežu, pritiske na glasače i zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa”, stoji u analizi.
Drugi problem, stoji u analizi, je bio format dijaloga, koji je prvenstveno doveo do nepotrebno velikog broja učesnika i tako opteretio proces.
“Učešće predsednika Narodne skupštine kao „kofacilitatora“ dijaloga takođe je bilo problematično, jer se ni u prvoj, a posebno u drugoj fazi, nije moglo tvrditi da je u pitanju neutralna figura, bez zainteresovanosti za ishod procesa”, navodi se.
Na kraju, vremenski okvir dijaloga je u oba slučaja bio problematičan. U prvoj fazi dijaloga je između dogovaranja mera i početka kampanje ostalo tri meseca, dok je u drugoj to iznosilo oko četiri i po meseca.
Jedna od preporuka dokumenta za buduće dijaloge jeste da je neophodno, prilikom pripreme posredovanja, sprovesti detaljnu analizu problema demokratije u zemlji i utvrditi da li je prioritetan problem zakonodavni okvir ili njegovo sprovođenje u praksi.
Takođe se preporučuje da mere u dijalogu treba da budu što preciznije moguće, uz postavljanje indikatora za njihovo sprovođenje.
“Proces dijaloga o unapređivanju izbornih uslova treba započeti znatno ranije u odnosu na datum održavanja narednih izbora kako bi dogovorene mere proizvele značajniji efekat i omogućilo njegovo praćenje”, preporučuje analiza Centra savremene politike.