BEOGRAD – Ambasade i predstavništva 25 zemalja i Delegacija EU u Srbiji izdale su danas, povodom Beograd Prajda, zajedničku izjavu podrške vrednostima Prajda i zaštiti i promociji ljudskih prava LGBTIQ+ osoba, prenosi N1.
„Povodom Beograd Prajda 2023. želimo da ponovo potvrdimo našu posvećenost poštovanju, promovisanju i zaštiti ljudskih prava za sve. Ponosno stojimo uz LGBTIQ+ zajednicu u Srbiji i čvrsto podržavamo vrednosti koje Prajd predstavlja – prihvatanje, inkluziju i različitost“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
U saopštenju se dodaje da će nastaviti da rade sa lokalnim LGBTIQ+ organizacijama kako bi pomogli da ova zajednica zauzme legitimno mesto u društvu i obezbedili konstruktivnu debatu kada su u pitanju teme jednakosti, nediskriminacije i ljudskih prava, uključujući slobodu okupljanja i slobodu izražavanja.
„To su univerzalna prava. Bez obzira na to gde smo, ko smo ili koga volimo“,navodi se u izjavi.
Izjavu su potpisale ambasade ili predstavništva iz sledećih zemalja u Srbiji – Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Kanade, Hrvatske, Češke, Danske, Delegacije Evropske unije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Japana, Holandije, Norveške, Portugalije, Rumunije, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske, Ukrajine, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.
Diskriminacija LGBTQ zajednice u regionu i dalje postoji, trans i interseksualne osobe su uglavnom nevidljive za zakonske okvire, a promene u društvu zavise od uzora ponašanja kojem su građani izloženi, rečeno je u četvrtak na konferenciji o ljudskim pravima organizovanoj u okviru manifestacije Beograd Prajd.
Učesnici konferencije istakli su da 2023. navršava 75 godina od potpisivanja Povelje o ljudskim pravima, ali da je svet još daleko od ispunjavanja cilja da svi imaju zagarantovana ista prave bez obzira na versku, seksualnu ili nacionalnu pripadnost.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da u Srbiji ne postoji zakon o istopolnim zajednicama, iako je izrađen nacrt, kao i da nema regulisanih prava transrodnih i intereseks osoba, ali da postoji svest da taj zakonski okvir treba kreirati.
„Pitanje istopolnih zajednica, transrodnih i interseks osoba nije samo pitanje zakona već izgradnje kulture ljudskih prava, međusobnog uvažavanje razlika i širenja kulture poštovanje ljudskog dostojanstva svake osobe bez obzira na razlike“, rekao je ministar, prenosi N1. Dodao je da zakonske norme menjaju neke društvene odnose, ali da se mora dugoročno razgovarati o predrasudama, govoru mržnje i diskriminaciji.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David rekla je da transformacija društva ima veze sa uzorima i iznela primer kako su u njenoj zemlji poznate trans osobe ili gej parovi uticali na građane.
„Uzori su važni za promenu svesti, za nas se uživanje ljudskih prava za LGBT zajednicu podrazumeva“, rekla je Ben David i istakla da je Švedska najveći donator LGBTQ plus zajednici, kako glasi njen puni naziv. Švedska ambasadorka je dodala da je civilno društvo „žila kucavica“ društva i usmerava društvo na važna pitanja koja su ponekad bolna, ali uvek dobra za društvo.