BEOGRAD – „Trebalo bi doneti strategiju razvoja Srbije koja bi bila usklađena sa strategijama koje se ove godine donose i u Evropskoj uniji“, izjavila je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović na skupu „Program ekonomskih reformi – trasiranje strateškog pravca makroekonomskih odluka Republike Srbije“ u organizaciji Centra za Evropske politike (CEP), Nacionalne alijanske za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i portala European Western Balkans.
Dragojović je istakla da će 2020. godina biti godina strateškog planiranja i za EU i za Srbiju.
“Važno je, pošto nam je EU najveći, najznačajniji ekonomski partner, da se sa njom u pogledu strateških ciljeva harmonizujemo i težimo istim ciljevima kada je reč o ekonomiji, ekologiji, digitalizaciji, inovacijama”, navela je Dragojlović.
Ona je ukazala na to da je Program ekonomskih reformi (ERP) značajan instrument za civilno društvo pomoću koga prate nameru države da ojača privredu, njene performanse i da nam svima učini izvesnim pravac u kome se Srbija kreća, kada su u pitanju ekonomske reforme.
ERP je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu EU i kandidata za članstvo u EU. To je ujedno i krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem.
Dragojlović je ocenila da veliki broj preporuka OCD na samom Programu ekonomskih reformi (ERP), nailazi na prihvatanje kod institucija Republike Srbije.
“Naišli smo na odlično razumevanje predstavnika Ministarstva finansija u ovom dijalogu i dosta naših preporuka je usvojeno, preko 85%”, rekla je Dragojlović i dodala da su uspeli da utiču na brojne reforme koje je Vlada planirala.
Kada su u pitanju ekonomski i politički kriterijumi za ulazak Srbije u EU, Dragojlović ističe da su dve trećine naših pregovora sa EU ekonomski kriterijumi, a da se 95% vremena provede raspravljajući o političkim kriterijuma i govoreći o vladavini prava.
„Zašto nema boljitka na ekonomskom planu bez vladavine prava i političkih kriterijuma jasno je svakome. Bez političke volje i pravne sigurnosti nema šanse da se obezbedi nijedna ekonomska politika“, zaključila je Dragojlović.
Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić rekla je da su sve reforme skupe, a budžet ograničen. Ona je istakla da je Sekretarijat sa Ministarstvom finansija razvio metodologiju kako da se proceni trošak svake mere koju predviđaju da bi mogli da se opredele za prioritete koji će dati najbolje efekete, pre svega na građane, i društvo uopšte, uz ograničena sredstva kojima raspolažu.
“Iz godine u godinu sam kvalitet ERP-a je sve bolji i bolji. Imamo pohvale da je ovo jedan od najbolje pripremljenih dokumenata u procesu pristupanja EU. Međutim, ukoliko reforme definiše sama Vlada bez učešća stručne javnosti, civilnog sektora, građana, te reforme sami građani neće doživeti kao svoje. Samim tim ako ne doživljavamo nešto kao naše, onda nam to ostaje po strani. Neće doći do sprovođenja, ostaće samo na papiru”, naglasila je Tošić.
Pomoćnica direktora u Republičkom sekreterijatu za javne politike Dijana Ilić Zogović istakla je da svaka reforma treba da se nadoveže na preporuke Evropske komisije.
“Svaka reforma ima uticaj na konkurentnost privrede, na životnu sredinu, na rast zaposlenosti i trebalo bi da bude definisana u skladu sa tim”, navela je Ilić Zogović.
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija Verica Ignjatović izjavila je da ERP oslikava ono što se dešava u Evropskoj uniji.
“Sam ERP je poprilično povezan sa našim pregovaračkim procesom, sa svim našim strateškim dokumentima. O svemu ovome se posebno razgovara u Poglavlju 17 (Ekonomska i monetarna politika). Narodna banka Srbije vodi to poglavlje, dok Ministarstvo finansija deli vođstvo u tom poglavlju”, navodi Ignjatović.
Svrha Programa ekonomskih reformi jeste priprema države za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koji se sprovodi u svim državama članicama EU (evropski semestar).
Prioritetne strukturne reforme donose se u cilju povećanja konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranja privrednog rasta i razvoja i kreiranja novih radnih mesta i uslova za bolji život. Prioritetne oblasti obuhvaćene ERP-om za period 2020-2022. i prikazane kroz 22 strukturne reforme jesu: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada; socijalna zaštita i uključivanje.
U okviru projekta “Pripremi se za učešće”, Jelena Rančić iz NALED-a najavila je da je u toku izrada monitoring izveštaja Programa ekononomskih reformi.
“U okviru nezavisnog monitoringa za 2019. analizirano je 13 reformi, a radi se na još dve. Sve te reforme su povezane s posledicama pandemije”, istakla je Rančić.
Članak je napisan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.