BEOGRAD – Budući da je mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istekao 4. novembra, te da predstoji izbor novog, ostaje nada da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke, ocenjuju sagovornici našeg portala. Podsetimo, stručnjaci za medije dugo su upozoravali da REM da ne ispunjava zakonom propisane obaveze, uključujući one koje se odnose na regulisanje izborne komunikacije u elektronskim medijima tokom izbornih kampanja.
Takođe, Evropska komisija je u nedavno objavljenom Izveštaju o Srbiji istakla je da naša država nije ostvarila nikakav napredak u slobodu izražavanja u odnosu na prethodnu godinu, te da je, između ostalog neophodno uspostaviti nezavisnost REM-a, uključujući izbor novih članova njegovog Saveta.
S druge strane, zbog kašnjenja u proceduri novi Savet REM-a još nije izabran, pa je na snazi svojevrstan “interregnum”. Prema novom Zakonu o elektronskim medijima, usvojenom u oktobru 2023. godine, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine imao je rok za pokretanje procedure izbora novog Saveta REM-a do 4. avgusta ove godine, ali to nije učinjeno.
Inače, medijski zakoni izmenjeni su u oktobru prošle godine u sklopu primene Medijske strategije, koju je Srbija usvojila u okviru evropskih integracija. Međutim, godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji koji je objavljen samo nekoliko nedelja kasnije ocenio je da, i pored određenih poboljšanja, ovaj proces nije u potpunosti uskladio zakonodavstvo Srbije sa evropskim standardima.
Zanimljivo je, takođe, da su sada već bivši članovi Saveta REM-a 4. juna zatražili ocenu ustavnosti odredbe Zakona kojom im mandat prestaje 4. novembra. Ustavni sud do danas nije doneo nikakvu odluku, ali se bivši Savet REM-a, predvođen predsednicom Oliverom Zekić, oglasio saopštenjem 5. novembra, u kojem je navedeno da su članovi Saveta u poslednjih gotovo deset godina radili “pod konstantnim pritiskom onih koji su smatrali da treba da bude politički arbitar, da odluči ko će da pobedi na izborima i da ukine sve koji ne odgovaraju standardima i potrebama određenih političkih opcija”.
Savet REM-a smatra da odgovornost za ovaj interregnum, u kojem se našao čitav korpus organizacija, zakona i pravila koji regulišu rad elektronskih medija, leži na onima koji su insistirali da Regulatorno telo postane predmet političke trgovine, na onima koji su na tu trgovinu pristali, kao i na onima od kojih je traženo da se izjasne o ustavnosti člana zakona kojim je vanredno, bez osnova, skraćen mandat članova Saveta”, istaknuto je u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prošle sedmice da se “uskoro ulazi u proces izbora novih članova REM-a”.
Prema Zakonu o elektronskim medijima, Savet REM-a ima devet članova koji se biraju “iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”. Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlača – udruženja novinara, izdavača, organizacija za zaštitu prava različitih društvenih grupa i drugih. Ranije su tri od devet članova REM-a predlagali odbori republičkog i pokrajinskog parlamenta, što je izmenama zakona ukinuto. Mandat članova Saveta traje šest godina i oni ne mogu ponovo da budu izabrani na istu funkciju.
Slobodan Cvejić: Žalosna je činjenica je Savet REM-a ispoštovao zakonsku obavezu tek nakon pritiska EU
Komentarišući aktuelnu situaciju u vezi sa Regulatornim telom za elektronske medije, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, narodni poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar, konstatuje za European Western Balkans da je “žalosna je činjenica da je Savet REM-a ispoštovao zakonsku obavezu tek nakon direktnog pritiska zvaničnika Evropske unije predstavljenog kroz Izveštaj o napretku Srbije u pridruživanju EU i medijske nastupe ministarke zadužene za evrointegracije i nekih ambasadora zapadnih država”.
“Ovo, međutim, nije proizvelo direktni transfer na novi Savet. Problem je u tome što predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, SNS-ova jurišnica Nevena Đurić, nije na vreme započela proceduru izbora novih članova Saveta REM-a, pa je ovo regulatorno telo zapalo u interregnum”, tvrdi Slobodan Cvejić, koji je krajem 2020. podneo ostavku na mesto člana Saveta REM-a zbog, kako je objasnio za N1, načina na koji je Olivera Zekić izabrana za predsednicu Saveta REM-a.
Slobodan Cvejić napominje da je još negde u julu, “sasvim na vreme”, neko od poslanika opozicije uputio pitanje Neveni Đurić: zašto još nije i kada će biti pokrenuta procedura izbora novih članova Saveta REM-a, “na šta je ona odgovorila da će sve biti obavljeno u zakonskom roku”.
“Ipak, do danas se ovim povodom nije desilo ništa. Radi se, dakle, o svesnom prenebregavanju zakonskih obaveza. Ali, da pogledamo stvari sa vedrije strane: uskoro će konačno biti biran novi Savet. Ovo je prilika da demokratska javnost izvrši pritisak na ovlašćene predlagače da odaberu kvalitetne osobe na ovu važnu funkciju. Do sada to uglavnom nije bio slučaj. Birani su podobni (medijskim tajkunima i vladajućem režimu), a ne sposobni. Ovo je jedan od ispita političke i istorijske zrelosti srpskog naroda: da li ćemo konačno uspeti da formiramo regulatorno telo koje će upravljati eletronskom medijskom scenom u svrhu napretka Srbije i dobrobiti građana?”, zaključuje Cvejić.
Saša Mirković: Nadajmo se da će se stvari konačno pomeriti s mrtve tačke
Govoreći na istu temu, Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kaže za European Western Balkans, da od budućeg sastava Saveta REM-a zavisi da li će to telo “nastaviti da radi utabanim stazama ili ćemo u narednom godišnjem izveštaju Evropske komisije dobiti bolje ocene iz ove oblasti”.
“Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o Srbiji konstatovala realno stanje u medijskoj sferi koje karakteriše i neprimenjivanje Zakona o elektronskim medijima u domenu izbora novih članova Saveta REM. Inicijativa Saveta REM upućena Ustavnom sudu je dodatno zakomplikovala situaciju, ali zakonski nije sprečavala odbor Narodne skupštine zadužen za informisanje, da od početka maja do početka avgusta raspiše poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta. Iz ove perspektive, to znači da je zakonski rok prekoračen još pre tri meseca”, ističe Saša Mirković.
Mirković podseća da prema rečima ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, “ispunjavanje mera koje bi trebalo da pokažu da Srbija sprovodi Reformsku agendu, obuhvata i izbor Saveta REM do kraja ove godine”.
“To daje nadu da će se stvari konačno pomeriti sa mrtve tačke i da ćemo u dogledno vreme dobiti novi saziv Saveta REM”, napominje Saša Mirković.
Vlada Srbije usvojila je Reformsku agendu početkom oktobra ove godine kao preduslov za dobijanje sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Među merema u reformskoj agendi koje su predviđene za ispunjavanje do kraja 2024. godine je i izbor novog Saveta REM-a.