HAG – Zapadni Balkan zaostaje u procesu pristupanja Evropskoj uniji zbog nazadovanja u oblastima vladavine prava i demokratije, kao i uspona autoritarnih lidera i njihovog zarobljavanja države, navedeno je u studiji holandskog Instituta za međunarodne odnose Klingendil, prenosi N1.
U svojoj studiji oni su naglasili da je razumevanje načina na koji partija zauzima državu i utiče na demokratski pad, ključno ukoliko ovaj region želi da se suprotstavi autoritarnim tendencijama i poboljša funkcionisanje pristupanja Evropskoj uniji.
„Zarobljavanje države može se definisati kao sistemska politička korupcija u kojoj političari iskorištavaju svoju poziciju za kontrolu nad procesima donošenja odluka u zemlji u svoju korist”, navedeno je u studiji.
Istraživači ovog holandskoj instituta iskoristili su slučaj Srbije da pokažu koliko destruktivno može biti zarobljavanje države – ne samo za zemlje upletene u samo zarobljavanje države već i za efikasnost uslovljavanja politike proširenja Evropske unije i kredibilitet EU.
“S obzirom da spoljni akteri poput Kine igraju sve veću ulogu na Zapadnom Balkanu, mogao bi postojati argument za povećanje brzine pristupnih pregovora. Međutim, bez prethodnog ozbiljnog bavljenja vladavinom prava, postaje teško shvatiti koliko su optimistični ciljevi u vezi sa brzom integracijom regiona Zapadnog Balkana u EU “, dodaje se.
Što se tiče Srbije, saopšteno je da je u zemlji zabeležen ubrzan pad vladavine prava i demokratije od 2012. godine, što je kulminiralo time što je Srbija u najnovijem indeksu Fridom hausa 2020. godine sa demokratije prešla na hibridni režim.
“Uz pomoć državnih mehanizama za zarobljavanje države, vladajuća stranka u Srbiji, koju predvodi Aleksander Vučić, proširila je svoju moć nad svim aspektima društva i politike. Zarobljavanje države ima istorijske korene u Srbiji, iz vremena Slobodana Miloševića, kada se vlast bavila zarobljavanjem države u kojoj je tenutni predsednik Vučić bio ministar za informisanje”, istakli su u ovoj studiji iz instituta Klingendil.
Kako su naveli, otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine, pokrenula se politizacija javne uprave, gde se lojalnost vladajućoj stranci nagrađuje zapošljavanjem.
“Imenovanja zasnovana na lojalnosti, a ne samo na zaslugama, predstavljaju moćan način povezivanja pristalica koji daju glasove sa vladajućoj stranci. Značaj članstva u vladajućoj SNS stranci kao put do radnih mesta i prilika ogleda se u veličini stranke”, navodi se u studiji.
Prema studiji, javni resursi se koriste za kontrolu medija, što omogućava Vladi Srbije da ostane zadužena za narativ koji mediji oblikuju o srpskoj vladi i EU.
„Kako javni emiteri zavise od državnog finansiranja, najveći javni emiteri imaju provladinu retoriku u svom izveštavanju. Postoje i različiti primeri napada na nezavisne novinare koji se ne rešavaju proaktivno, što dovodi do autocenzure”, istakli su oni.
Dodali su da je državna kontrola sprečila da kritične poruke o vladi dođu do šire javnosti.
Studija holandskog tink tenka pokazala je da je zarobljena država ključna prepreka na putu EU – u interesu političke elite nije potpuna i poštena primena pravnih tekovina EU, jer bi to moglo da se završi njihovim odlaskom sa vlasti ili odlaskom u zatvor.
“Zarobljena država onemogućava pravilno funkcionisanje liberalne demokratije zasnovane na vladavini prava. Umesto toga, promoviše politički sistem, u kome se država i institucije koriste za sticanje dobiti onih na vlasti”, navodi se.
Kako se dodaje, smanjenje problema zarobljene države treba da bude prioritet onih članica EU, političara i aktera koji žele da vide Zapadni Balkan i EU zasnovan na liberalnoj demokratiji i vladavini prava.
Rešavanje tog problema, kako se ocenjuje, zahteva kontinuiran, dugoročan pristup, kao i priznanje da to nije samo tehničko pitanje, već problem koji se nehotice podržava fondovima EU i legitimiše od strane EU političara.
Glavni neprijatelji zarobljene države su odgovornost i transparentnost, navodi se dalje i dodaje da EU svoju podršku treba da usmeri u tom pravcu.
EU već ima inicijative kojima podržava civilno društvo Zapadnog Balkana, ali tu podršku mora znatno da poveća ako želi da pokaže da je ozbiljna u borbi protiv zarobljene države.
“Umesto da se oslanja na političke elite koje se zbog ličnog interesa protive sprovođenju EU reformi, Unija treba više da se usmeri na jačanje prodemokratskih snaga na Zapadnom Balkanu”, ističe se u studiji.
Pored toga, navodi se, potrebni su i dobri izveštaji, poput onog koji je napisao Rajnhard Pribe o Severnoj Makedoniji, a koji ukazuju na obim zloupotrebe moći u zemljama regiona.
„Kada korumpirana vlada nadgleda ko dobiva ekonomske mogućnosti, a ko ne, mladi i talentovani ljudi često se radije odsele, što rezultira takozvanim fenomenom odliva mozgova, što je jedan od glavnih izazova na Zapadnom Balkanu , zaključuje se u analizi Instituta Klingedil.