Već godinama unazad izveštaji Evropske komisije podložni su različitim tumačenjima. Nakon objavljivanja ovogodišnjeg izveštaja za Srbiju vlast tvrdi da je u “gotovo svim oblastima” zabeležen napredak, dom su organizacije civilnog društva stava da je izveštaj pokazuje ozbiljne probleme u najvažnijim oblastima procesa pristupanja koji se tiču funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava.
Izveštaji Evropske komisije o stanju reformi u državama kandidatima od ključnog su značaja za procenu posvećenosti procesu pristupanja i služe državama članicama u Savetu EU pri donošenju odluke o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkog procesa. Već godinama unazad ekspertska zajednica i civilno društvo u regionu pozivaju Evropsku komisiju da objavljuju nalaze koji bi bili objektivniji, komparativniji i tačniji.
Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u Centru za evropske politike (CEP), kaže za EWB da je potrebno da deo izveštaja EK o političkim kriterijumima bude još detaljniji i konzistentniji, kako bi pružio dublji i širi uvid u realno stanje stvari u oboj oblasti.
“Na ovaj način, Evropska komisija bi imala priliku da pošalje jasnu poruku građanima i definiše konkretnije upute za dalji razvoj demokratije u Srbiji”, kaže Subotić.
Prema njegovim rečima, sa stanovišta kvaliteta izveštaja EK, i ove godine izostala je kvalitativna ocena EU u političkim kriterijumima, odnosno o funkcionisanju demokratskih institucija.
“S obzirom da Srbija nastavlja da se suočava sa elementima zarobljene držve, činjenica da nedostaje ocena stepena pripreljemnosti za članstvo, i to u oblasti koja je revidiranom metodologijom iz 2020. godine uvrštena u Klaster 1, umanjuje pokretačku snagu izveštaja, te otežava građanima da shvate ključni poruku”, kaže Subotić.
On ipak navodi da se Srbiji u izveštaju “nije gledalo kroz prste”, iako postoji prostor da Evropska komisija svoj izveštaj učini još preciznijim, transparentnijim i sadržajnijim. Objašanja da ukoliko se ocene po poglavljima, u pogledu pripremljenosti kvantifikuju, Srbija je nastavila da stagnira.
“Trenutno je nivo pripremljenosti 3.05 na skali od 1 do 5, što je napredak za puka 0.02% poena u odnosu na prethodnu godinu. U tom pogledu, jasna je poruka da sa ovim tempom Srbija ne može postati članica 2030. godine, na primer. Ne možemo imati snažnije upozorenje od toga, odnosno upozorenje koje nam ukazuje da ćemo propustiti momentum koji trenutno postoji u Evropi ukoliko nastavimo sa dosadašnjim tempom reformi”, naglašava Subotić.
Vlasti u Srbiji zadovoljavaju se jedva prelaznim ocenama Evropske komisije
Novi izveštaji EK za države kandidate
U svom godišnem govoru o stanju Evropske unije predsednica odlazeće Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će Evropska komisija objavljivati poseban izveštaj o stanju vladavine prava u zemljama kandidatima, po ugledu na izveštaje koji se za tu oblast pišu za države članice EU.
„Veoma sam srećna što mogu da najavim da ćemo izveštaje o vladavini prava otvoriti onim zemljama pristupnicama koje još brže napreduju. Ovo će ih staviti u ravnopravan položaj sa državama članicama. I podržati ih u njihovim reformskim naporima“, rekla je u govoru o stanju u EU Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Od 2020. godine Evropska komisija objavljuje svoj izveštaj sa ciljem da deluje preventivno i identifikuje trendove vladavine prava u državama članicama i tako spreči pogoršanje i ozbiljne probleme u ovoj oblasti.
U ovakvim izveštajima Evropska komisija prati sve značajne događaje koji su uticali na funkcionisanje vladavine prava u državama članicama, kako pozitivnih tako i negativnih. Izveštaj je ograničen samo na četiri teme koje su ključne za ovu oblast. EK ocenjuje kvalitet nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije, pluralizam i slobodu medija i druga institucionalna pitanja koja su povezana sa funkcionisanjem podele vlasti.
Posebno je detaljan deo izveštaja koji se tiče slobode medija u državama članicama EU, sa akcentom na transparentnost i vlasništvo u medijima. Izveštaj se bavi i nivoom političkog pritiska na medije, rizicima za ugrožavanje medijskog pluralizma.
U izveštajima od 2020. do danas Evropska komisija u navela je ozbiljne probleme sa vladavinom prava u pojedinim državama članicama, poput Mađarske i Poljske. To ove dve zemlje košta milijarde evra koje su “zaključane” dok zemlje ne ispune preporuke i ne poprave stanje u ovim oblastima.
Na primer, u izveštaju Evropske komisije iz jula ove godine od Mađarske se traži da procesuira slučajeve visoke korucpije ukoliko želi da iskoristi sredstva EU. Zbog korupcije Mađarska trenutno dobija nešto više od polovine ukupnh sredstava koje bi mogla da povuče iz budžeta EU. Osim toga ni sredstva iz fonda za obnovu od pandemije Mađarske zbog loših nalaza u vladavini prava ne može da koristi, a predviđa se da zbog ovih blokada trenutno gubi oko 12 milijradi evra.
Prema predstavljenom Planu rasta za Zapadni Balkan, “težak” šest milijardi evra, finansijska sredstva Evropske unije za države kandidate za članstvo biće uslovljena reformama na terenu. Kako su više puta ponavljali iz Evropske komisije, puna posvećenost sprovođenju reformi naročito u oblasti vladaine prava biće uslov koji država mora da ispuni ukoliko želi da iskoristi dostupna sredstva.
Strahinja Subotić navodi da, iako je Savet EU institucija koja se „pita“ kojim tempom će se klasteri zatvarati i poglavlja otvarati, jako bitno je da Evropska komisija (p)ostane „motor“ politike proširenja, odnosno telo čiji će izveštaji biti autoritativni(ji) i koji će biti verodostojna osnova za donošenje svih daljih odluka.
“To ne isključuje mogućnost da države članice nastave sa izradom svojih izveštaja. Štaviše, pretpostavljam da i ti izveštaji predstavljaju pomoćni alat i samoj Komisiji. Ipak, kako bi i građani regiona znali koje je mišljenje Unije i da bi se izbegla različita tumačenja, cilj je „uprostiti“ proces odnosno pojednostaviti ga. Drugim rečima, najbolje bi bilo da se radi ka tome da izveštaji Komisije postaju pravi i jedinstveni glas unije”, zaključuje Subotić.