STRAZBUR – Evropski parlament je 16. decembra ubedljivom većinom usvojio hitnu rezoluciju o Srbiji kojom se izražava zabrinutost zbog stanja u oblasti vladavine prava u zemlji, ekoloških standarda i nasilja ispoljenog prema građanima tokom ekoloških protesta. Za usvajanje rezolucije glasalo je 586 od ukupno 683 poslanika, 53 je bilo protiv, dok je 44 ostalo uzdržano. Za usvajanje rezolucije glasali su i poslanici iz redova Evropske narodne partije (EPP), čija je Srpska napredna stranka pridruženi član.
Kako se može tumačiti pomenuta odluka EPP-a da se podrži pomenuta hitna rezolucija Evropskog parlamenta, i znači li ovo da Srpska napredna stranka i predsednik Vučić ostaju sve više ostaju bez saveznika u Evropskoj uniji?
Boško Jakšić, novinar Politike podseća kako je EPP prošle godine u martu suspendovala članstvo Orbanovog Fidesa, ali smatra kako SNS još nije prešla „crvenu liniju“. Osim toga, on ističe kako nacionalisti i populisti gube dosadašnja uporišta.
„Činjenica da je kritički intonirana rezolucija Evropskog parlamenta usvojena uz podršku najvećeg broja poslanika koji pripadaju bloku narodnjaka, nesumnjivo je značajan signal. Srpska napredna stranka održava sestrinske odnose sa Evropskom narodnom partijom (EPP), najbrojnijom formacijom unutar EP, ali odnosi u Evropi se menjaju a nacionalisti i populisti gube uporišta koja su dosad imali. U takvom ambijentu EPP je marta prošle godine odlučio da suspenduje iz članstva vladajuću mađarsku partiju Fides kojom premijer Viktor Orban upravlja na isti autoritarni način koji Aleksandar Vučić koristi u rukovođenju SNS-om. “Crvena linija” nije pređena, a koliko će se EPP udaljavati od SNS-a zavisiće najviše od budućeg Vučićevog ponašanja. Njemu su politički saborci pokazali “žuti karton”, što je veoma indikativno“, smatra Jakšić.
Iz vida se ne sme ispustiti ni činjenica da je Angela Merkel, koja je godinama unazad redovno pružala podršku predsedniku Srbije, nakon 16 godina vođenja Nemačke otišla u penziju. Njena stranka se sada nalazi u opoziciji, pošto je novu nemačku vladu na čelu sa Olafom Šolcom formirala koalicija socijaldemokrata, liberala i zelenih. Na vlasti takođe višu nisu ni Sebastijan Kurc, dugogodišnji Vučićev saveznik, pa ni Bojko Borisov, koji je doduše u manjoj meri, ali svakako uspešno sarađivao sa predsednikom Vučićem.
Na pitanje kakve posledice smena vlasti u pomenutim zemljama može imati na odnos prema SNS-u, Jakšić odgovara kako je odlaskom Merkelove Vučić izgubio moćnog saveznika i dodaje da „autokratija zarad stabilokratije više neće biti tolerisana“.
„Odlazak Angele Merkel i dolazak socijaldemokrata, zelenih i liberala na vlast u Nemačkoj znači da je Vučić izgubio moćnog saveznika u Berlinu. Autokratija više neće biti tolerisana zarad stabilokratije. Na sve to stiže i nova agenda američke spoljne politike koja se temelji na pravnoj državi, ljudskim pravima, medijskim slobodama i borbi protiv korupcije. Transatlantsko savezništvo se obnavlja na tim osnovama“, smatra Jakšić.
Jakšić veruje kako je sada ključno pitanje gde predsednik Srbije može pronaći nove saveznike kako bi popunio prazninu nastalu odlaskom evropskih lidera kojima je bio blizak.
„Ključno pitanje je gde predsednik Srbije traži partnere kako bi relativno bezbolno amortizovao povlačenje Merkelove, Kurca i Borisova. On gubitak donekle pokušava da kompenzuje po Budimpešti, što je sve nedovoljno. Imajući u vidu puzeće udaljavanje Srbije od Evropske unije i svih vrednosti liberalne demokratije, dilema je da li će se u nekom trenutku radikalnije okrenuti opcijama koje mu se sve agresivnije nude sa Istoka – Rusiji i Kini. Pitanje od milion dolara, mada lično ne verujem da bi Zapad, bez obzira na svu silu propusta svoje politike na Zapadnom Balkanu, dopustio da Srbija lako otplovi u čelični zagrljaj Vladimira Putina i Si Đinpinga“, primećuje Jakšić.
Na pitanje da li odnos EU prema vlastima u Srbija ima veze sa partijskim opredeljenjem ili je partijska pripadnost prevaziđena kategorija, Jakšić odgovara kako partijska opredeljenja i dalje u značajnoj meri utiču na formiranje politike.
„Uprkos slavodobitno proglašenog trijumfa pragmatizma, nikada nisam verovao tvrđenjima da su prestankom Hladnog rata ukinute ideologije, da je liberalni kapitalizam apsolutno poravnao teren ispred sebe. Turbulencije u odnosima velikih sila, ali i unutar zapadnih savezništava, potvrđuju da partijska opredeljenja i te kako utiču na formiranje politika. U istoj meri koliko i nacionalizmi za koje neki takođe veruju da su poslati u arhive prošlosti“, smatra Jakšić.
Shodno tome, Jakšić tvrdi kako SNS i dalje uživa podršku evropske desnice i dodaje kako ideološke bliskosti i dalje imaju značajan uticaj na geostrateško pozicioniranje Srbije.
„U tom kontekstu, naravno da evropska desnica ima simpatija za vlast u Srbiji koja je skrojena po tom modelu. Time i možemo da objasnimo otvorene naklonosti koje je Vučić imao kod doskorašnje nemačke kancelarke, koje ima kod Matea Salvinija u Italiji ili Marin Le Pen u Francuskoj. Te vrste ideoloških bliskosti, ili animoziteta, u značajnoj meri određuju geostratešku poziciju Srbije i njenog režima. Vlast u Beogradu još nije svesna velikih promena koje se događaju na globalnom planu“, zaključuje Jakšić.