BEOGRAD – Na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 3, kojim koordiniše Centar za evropske politike (CEP), predstavljen je diskusioni dokument javne politike iz materije ovog pregovaračkog poglavlja na temu “Pravno uređenje advokature u svetlu prava EU o uslugama i slobodi poslovnog nastanjivanja”.
Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u i koordinator Radne grupe za Poglavlje 3 je istakao da je pregovaračka pozicija za ovo poglavlje, koje se tiče prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga utvrđena, te da je ovo poglavlje među retkim gde nema nikakvih pravnih ni političkih prepreka za otvaranje.
“Poglavlje 3 nije percipirano kao poglavlje od visokog političkog značaja, te je verovatno na margini ključne debate koja se vodi između Brisela i Beograda, ali ovo je pitanje gde se materija Poglavlja 23 horizontalno preliva i na druga poglavlja i reflektuje i u Poglavlju 3”, rekao je Protić.
Značaj otvaranja Poglavlja 3 je u aktuelizaciji problema koji su sadržaj ovog poglavlja, ističe Protić i dodaje da je jedini kamen spoticanja u ovom momentu Zakon o uslugama.
Kako navodi Katarina Grga, istraživačica Centra za evropske politike, pitanje pravnog uređenja advokature spada u pregovaračko Poglavlje 3 upravo zbog problema dualizma, odnosno pitanja kako karakterisati advokaturu, s obzirom na to da je u Republici Srbiji advokatura definisana kao samostalna i nezavisna služba pravne pomoći, dok je u Evropskoj uniji ona definisana kao usluga.
“Srbija je dužna da zaobiđe neke poteškoće na koje može da naiđe od momenta pristupanja EU. Ideja Evropske unije se bazira na jedinstvenom tržištu, pa u tom smislu uklanjanje svih mogućih prepreka je dužnost svih država koje želu da postanu članice”, rekla je Grga.
Ona je dodala da su, kada govorimo o advokaturi, posebno značajni stavovi koje je izneo Evropski sud pravde, jer je njegova uloga da konkretizuje date odredbe u propisima, te da su konkretne situacije odnosno presude izrodile stavove Evropskog suda pravde.
“Državljanstvo kao takvo ne može biti osnov diskriminacije u pogledu pružanja usluga. U samom radu smo naveli nekoliko slučajeva koji potvrđuju da osnov diskriminacije ne može biti državljanstvo ni nastanjivanje, kao ni pitanje profesionalnih kvalifikacija”, istakla je Grga.
Kada je reč o direktivama koje su od značaja, Direktiva o uslugama je krovni propis koji obuhvata širok spektar usluga, a advokatske usluge nisu u njemu eksplicitno navedene, dodaje Grga.
“Osim ove direktive, treba govoriti i o Direktivi 77/249 koja govori o tome da advokati u državama članicama mogu koristiti profesionalna zvanja iz država porekla, ali da moraju navesti advokatsku komoru mesta gde su prvobitno registrovani”, objašnjava Grga.
Kada je u pitanju zakonodavstvo Srbije, Grga navodi da je ključni problem to što je u Srbiji status advokature definisan Ustavom, te da je ustanovljeno da je advokatura kao ustavna kategorija postavljena na taj način samo u Hrvatskoj i Srbiji.
“Ustav Srbije kaže da je advokatura nezavisna i samostalna služba pravne pomoći i to prenosi i Zakon o advokaturi. Tako Advokatska komora Srbije to koristi kao argument u svim svojim pregovaranjima sa državom i polazeći od toga da je ustavom dat poseban značaj i status advokaturi”, objašnjava Grga.
Prema njenom mišljenju, vrlo je moguće da Evropska komisija od Srbije traži da vrši izmene Ustava zbog načina na koji definiše advokaturu.
“Da bi se došlo do rešenja, mora se pronaći kompromis između različitih učesnika. Argumenti Advokatske komore jesu da je advoktura ustavna kategorija i da je ljudsko pravo. Takođe tvrde da to nije usluga, jer se na osnovu Kodeksa profesionalne etike propisuju posebna ograničenja i obaveze advokata. Argumenti su i da, budući da je Zakon o advokaturi pod Poglavljem 23, trebalo bi i ovo pitanje da na taj način bude regulisano, što je državna uprava opovrgla”, ističe Grga.
Prema rečima Slavice Kukolj, načelnice Odeljenja za evropske integracije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ova profesija ni u jednoj zemlji nije mogla da se isključi iz pregovaračkog Poglavlja 3 i da se ne uskladi sa direktivama iz ovog poglavlja.
“U Zakonu o uslugama je navedeno da će ta oblast biti regulisana sektorskim propisima, ali obaveza usklađivanja i dalje postoji. Pregovore će voditi pre svega Ministarstvo pravde, a mi kao zaduženi za ovo poglavlje ćemo to propratiti i kontrolisati usklađivanje i izveštavanje Evropske komisije”, rekla je Kukolj.
Ova sednica Radne grupe NKEU je održana je u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.