Izbori u Srbiji održavaju se kroz nekoliko nedelja, a mediji bliski aktuelnoj vlasti tim povodom upozoravaju o navodnim špijunskim aktivnostima “kolektivnog Zapada” sa ciljem da na njima dođe do promene vlasti. Tako se prošle nedelje „podigla prašina“ oko proterivanja prvog sekretara hrvatske ambasade Hrvoja Šnajdera, što je poslužilo kao osnov za narative o opsežnim tajnim operacijama i „hibridnom ratu“ Zapada protiv Srbije.
Ministarstvo spoljnih poslova je 20. novembra saopštilo da je prvi sekretar Ambasade Hrvatske u Beogradu proglašen „personom non grata“ zbog navodnog „grubog iskoračenja iz okvira diplomatskih normi“.
O ovoj temi Večernje novosti pisale su u svom tekstu od srede, 22. novembra, pod naslovom „Šnajder vrbovao političare i novinare”. U tekstu se navodi da je „BIA je pratila Hrvoja Šnajdera duže od godinu dana, a njeni operativci imaju video i audio-snimke njegovih susreta sa srpskim političarima, privrednicima, novinarima, aktivistima NVO sektora, iz kojih se nedvosmisleno zaključuje da se prvi sekretar ambasade Hrvatske u Beogradu bavio obaveštajnim radom“.
Takođe, ističe se i da se Šnajder „na različitim lokacijama u srpskoj prestonici sastajao sa predstavnicima raznih političkih opcija, a fokus njegovog interesovanja su bile predizborne aktivnosti u Srbiji, domaća partijska politika, kosovsko pitanje, naši odnosi sa Rusijom i Kinom, ekonomske prilike, stanje u vojnom sektoru i drugo“, kako prenose „dobro obavešteni izvori“ Večernjih novosti, o kojima se ne navode detaljniji podaci.
U tekstu se ističe i da ovo nije novost, već da se Hrvatska godinama bavi nedozvoljenim obaveštajnim radom, te da njene obaveštajne službe često nastupaju kao partner zapadnim službama u ovom regionu. Kako se navodi, Šnajder je od 2020. bio diplomatski angažovan u Beogradu, „te kao pripadnik SOA podacima nije snabdevao samo maticu, već se sumnja da su po sistemu kolektivne bezbednosti neke njegove informacije završavale i u štabu NATO“.
U tekstu se, ipak, ne navodi koji tip informacija je Šnajder tačno prosledio svojoj vladi i na koji tačno način one ugrožavaju bezbednost Srbije.
„Hibridni rat“ protiv Srbije
Izuzev Večernjih novisti, dnevne novine Kurir u tekstu „Diplomatski rat”, takođe od 22. novembra, piše o tome kako Hrvatska u Srbiji ima „razgranatu mrežu špijuna i agenata koji ovde operišu“. Takođe se priča proširuje na Zapad u celini, kroz navođenje da su hrvatske službe ekspoziture američkih, nemačkih i britanskih službi. Kurir, takođe, tvrdi da su trenutno zbog izbora obaveštajne radnje intenzivirane i to sa jednim ciljem – promena vlasti u Srbiji.
Dokazi za ovu ocenu počivaju na izjavi Miroslava Bjegovića, dekana Fakulteta za studije bezbednosti Univerziteta Educons, koji je za Kurir izjavio da, prema nekim procenama, kada su pojačane aktivnosti, u Srbiji operiše oko 3.000 špijuna, dok su redovno registrovana 102 koja rade u ambasadama, te da je glavni cilj obaveštajne aktivnosti promena vlasti.
On je istakao i da će oni „pokušati da utiču na glasače, posebno mladu populaciju na javnim mestima, restoranima, ne libeći se i potkupljivanja samo kako bi aktuelna vlast izgubila poverenje na predstojećim izborima“, bez dodatnih detalja.
Još jedan list koji se bavio ovom temom je Politika, koja takođe ističe kako postoji opsežna aktivnost koja nadilazi slučaj proterivanja hrvatskog diplomate. Naime, ovaj list ističe kako je Srbija izvesno vreme poprište intenzivnih špijunskih aktivnosti, te da to treba posmatrati u kontekstu aktuelnih dešavanja u svetu, poput sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Sagovornik Politike, Ljuban Karan, bivši pripadnik Kontraobaveštajne službe i čest sagovornik pro-vladinih medija, navodi kako su „hrvatske službe postale ekspozitura američke CIA, nemačkog BND i britanskog MI6 i svi oni zajedno rade kada treba da se vodi hibridni rat protiv Srbije“.
Takođe, Karan ističe, bez navođenja konkretnih dokaza, i to kako su službe sada posebno aktivne zbog predstojećih izbora, te pružaju podršku određenim političkim akterima i tako nastoje da utiču na ishod decembarskih izbora u Srbiji. Skrenuta je pažnja i na pokušaje da se oslabe srpske službe time što se utiče na izbor čelnih ljudi. Tako ostavku direktora BIA Aleksandra Vulina vide kao rezultat pritisaka spolja da se sa važnih pozicija sklone ”patriotski orijentisani ljudi, koji brane interese Srbije”.
Dva redovna događaja predstavljena u konspirativnom tonu
Ovi tekstovi su na tragu sličnih vesti koje su bile objavljivane prethodnih dana. Večernje novosti su 18. novembra na naslovnoj strani pisale o aktivnostima Zapadnih obaveštajnih službi – u vidu dva skupa u Beogradu – u cilju vođenja „propagandnog rata”. Reč je o dva skupa koja se, kako je navedeno, „formalno bave unapređenjem medijskog izveštavanja, a u stvari su dimna zavesa za agitovanje protiv aktuelne vlasti i sprovođenje zacrtanih agendi zapadnih vlada”.
Prvi od ovih navodnih konspirativnih skupova je “The Brave New Media Forum & Inovation Days”, u organizaciji Deutsche Welle Akademije i misija OEBS-a u Srbiji. Reč je o događaju koji se tradicionalno održava svake godine u Beogradu od 2017. Ove godine se govorilo o slobodi medija u Turskoj, Mjanmaru i na Zapadnom Balkanu, novinarskoj etici i govoru mržnje prema LGBTQI+ osobama.
Večernje novosti u svom tekstu ističu da je organizator radionice nemački državljanin Klaus Dahman, koji je na sličnim skupovima ranije kritikovao sadašnju vladu, a za Srbiju je govorio da „predstavlja autoritarnu državu“. Kako prenose nepoznati izvori Večernje novosti, u tom kružoku je i Kiril Savina, programski direktor DW akademije u Ukrajini, tako da se „napori pomenutih predavača, bez sumnje, usmeravaju i na plasiranje sadržaja čiji je cilj kidanje veza između Rusije i Srbije”.
Drugi skup bio je Nacionalna vežba na temu sprečavanja i borbe protiv upotrebe interneta u terorističke svrhe. Skup je organizovala misija OEBS-a u Srbiji i kancelarija OEBS-a za transnacionalne pretnje, a organizaciju ovog događaja pozdravio je i pomoćnik načelnika Uprave za krivične istrage MUP-a Srbije.
Ovog puta, Večernje novosti su kao učesnike istakle prištinsku NVO “Grupa za pravnopolitičke studije”. Među zvanicama su bili i pojedini kandidati za poslanike sa izborne liste “Srbija protiv nasilja”, a pomenuta NVO „podržala je osnivanje specijalnog suda za zločine Srba na Kosovu i ohrabrivala građane lažne države da se ne odazivaju pozivima suda u Hagu”.
Upozoravanje na obaveštajne aktivnosti u cilju rušenja vlasti, „hibridne“ i „propagandne“ ratove, kao i mistifikacija redovnih događaja koje je, u ovom slučaju, organizovala misija OEBS-a u Srbiji, deo je dugoročnog trenda izveštavanja u delu srpskih medijima. Ni ovog puta, međutim, nisu izneti ozbiljni dokazi da se tako nešto stvarno dešava, a proterivanje jednog hrvatskog diplomate ostaje pojedinačni slučaj za vladu koja nastavlja da sarađuje sa vladama Zapada koje, navodno, planiraju da je sruše.
Saradnici na tekstu: Sabina Sali, Branimir Đurović i Anica Kovačević