BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić u svojim nedavnim javnim nastupima bili su jasni – odbacivanje ustavnih promena na referendumu 16. januara zaustavilo bi evropske integracije Srbije. Sagovornice našeg portala, međutim, napominju da su ustavne promene samo jedna od neophodnih reformi, kao i da je sam sadržaj amandmana i dalje problematičan.
Tokom gostovanja na televiziji Pink 17. decembra, na pitanje da li je tačno da “ako većina građana kaže ne, to znači da nema ništa od evropskih integracija sledeće četiri godine”, predsednik Vučić odgovorio je potvrdno.
“Ukoliko ne prođe referendum, računajte da smo izgubili godinu dana u evropskim integracijama, možda i godinu i po. Posle toga mi ćemo dobijati ocenu da u vladavini prava nismo napredovali kao što smo sada napredovali. I to je bio uslov da bismo mogli da otvorimo ovaj klaster”, rekao je Vučić.
Sličnu poruku poslala je i premijerka Ana Brnabić dva dana kasnije na televiziji Prva.
“Tužno mi je što imamo neke političke stranke koje kažu da su za Evropsku uniju a kažu da se ne izlazi ili glasa ne na referendumu. Ukoliko ovaj referendum ne prođe, dakle ukoliko izađemo i glasamo ne, ovo će u potpunosti zaustaviti naše evropske integracije. Mi ovo pitanje ne možemo da pokrenemo naredne četiri godine po Zakonu o referendumu, tako da je to tačka na naše evropske integracije naredne četiri godine”, rekla je Brnabić.
Jovana Spremo, savetnica za evropske integracije u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, kaže za European Western Balkans da ovakvo tumačenje nije ispravno, jer su izmene Ustava tek jedan od seta reformi koje Srbija treba da sprovede na putu ka EU.
“Izmene Ustava koje su se odnosile na pravosuđe samo su jedno merilo. Ne znači da ne možemo da se bavimo i drugim stvarima i istovremeno napredujemo u evropskim integracijama”, kaže Spremo, takođe koordinatorka za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa za Evropskoj uniji.
Poglavlje 23, u okviru kojeg se nalazi oblast nezavisnost pravosuđa, takođe uključuje i borbu protiv korupcije, ljudska prava i slobodu izražavanja. Za svaku od ovih oblasti, Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju dala preporuke Srbiji, koje se ne odnose na izmene Ustava.
Jovana Spremo, takođe, napominje da je i sama izmena Ustava tek deo priče, jer Evropska komisija prati i primenu Ustava i zakona i ponašanje funkcionera.
“Bilo sa ili bez ustavnih promena, ukoliko ne budemo imali promenu ponašanja ljudi koji su na vlasti, džaba nam izmene na papiru”, naglašava ona.
Da li sadržaj ustavnih amandmana zaslužuje “da” ili “ne”?
Otvarajući ovu temu, predsednik i premijerka nisu ni uzeli u obzir pitanje da li sam sadržaj amandmana zaslužuje prelaznu ocenu građana. Oko njega ni izbliza ne postoji konsenzus u stručnoj javnosti.
Sofija Madić, pravnica i članica Centra za pravosudna istraživanja, kaže za naš portal da odbacivanje amandmana na referendumu ne bi trebalo da “baci u očaj” bilo kog predstavnika Evropske unije ili Venecijanske komisije, jer bi se tek tada, prema njenom mišljenju, otvorila šansa da se Ustav izmeni onako kako bi trebalo.
Mandić podseća da je cilj izmene Ustava da se zakonodavna i izvršna vlast “izmaknu” iz odluka u pravosuđu, a da se to, po njenoj oceni, predloženim amandmanima ne postiže.
Ona posebno naglašava činjenicu da je Srbija još 2016. dobila preporuku od Evropske unije vezanu za tela koja bi ubuduće trebalo da biraju sudije i tužioce – Vrhovni savet sudstva i Vrhovni savet tužilaca, a da ta preporuka nije ispoštovana u tekstu ustavnih amandmana.
U Vrhovnom savetu tužilaca, po preporuci iz 2016, barem polovinu članova trebalo da čine tužioci, ali u njemu će, prema predloženim izmenama Ustava, tužioci činiti tek pet od jedanest članova, dok će preostalih šest birati skupštinska većina. Time bi bila otvorena mogućnost za dalji politički uticaj na izbor tužilaca.
“Suštinski i sadržinski, uspeh ovakvog referenduma bi bio suprotan preporukama EU odnosno suprotan ciljevima evropskih integracija”, kaže Sofija Mandić.
Ona podseća da je Venecijanska komisija, čije se mišljenje iz novembra ove godine često u javnosti opisuje kao “pozitivno”, zapravo rekla da Srbija treba ponovo da razmotri sastav ovih tela i politički uticaj na njih, što nije urađeno.
Pročitajte još: Konačna verzija ustavnih amandmana ne oslobađa pravosuđe od političkog uticaja
Građani bi, prema ovom viđenju, odbacivanjem ustavnih amandmana, omogućili priliku da se oni poprave i usvoje na novom referendumu. Premijerka tumači da bi to moglo da se uradi tek za četiri godine.
Nov Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, u članu 44, predviđa da “ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od četiri godine od dana održavanja referenduma”.
U Zakonu se, međutim, ne precizira da li se ovo odnosi na sve vrste referenduma, kao i šta se dešava kada se akt i pitanje, eventualno, izmene.
Jovana Spremo, u svakom slučaju, podseća za European Western Balkans i da ovo nije poslednji put da Srbija menja Ustav pre članstva u Evropskoj uniji, jer će biti neophodne i druge promene Ustava, pred stupanje u članstvo, u okviru kojeg bi moglo da se ponovo pokrenu izmename i u oblasti pravosuđa.
U Hrvatskoj je, na primer, 2010. izmenjen Ustav pred stupanje ove zemlje u EU, prilikom čega je predviđena mogućnost glasanja na izborima za Evropski parlament i primena prava EU u Hrvatskoj, između ostalog.
A osim člana 44, još jedan član Zakona koji je značajan za trenutnu situaciju je član 27, koji zabranjuje javnim funkcionerima da vode referendumsku kampanju.
“Već samim izjašnjavanjem o ovom pitanju koji je sada u rukama građana, predstavnici vlasti krše zakon. To je jako važno da se naglasi”, zaključuje Sofija Mandić.