BEOGRAD – Kvalitet vazduha tema je koja može prosečne građane da zainteresuje za šire ekološke probleme u Srbiji. Situacija u ovoj oblasti je i dalje vrlo loša, ali javljaju se primeri građanskog aktivizma koji su neophodni za postizanje promene, navedeno je na panel diskusiji „Zagađenje vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama” konferencije “Move.Link.Engage.” Beogradske otvorene škole.
Moderator debate Ognjan Pantić, koordinator projekata Beogradske otvorene škole, podsetio je da je nedavno objavljen je i godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koji je potvrdio da je vazduh prekomerno zagađen u čak 15 gradova širom Srbije.
“Naše ključno pitanje je kako da dobacimo teme zaštite životne sredine do građana – kvalitet vazduha i zagađenje vazduha je bio ključ, i uvod u razgovor u teme kao što su energetska politika, tranzicija, klimatske promene i slično”, naveo je Pantić.
Na konferenciji je iznet podatak i da građani Bora udišu vazduh najviše zagađen sumpor dioksidom, materijom koja utiče na rad pluća i srca, kao i da su usled prisustva arsena meštani dodatno izloženi udisanju opasnih materija. Monitoring kvaliteta vazduha u Boru pokazao je čak 374 prekoračenja satnih graničnih vrednosti sumpor dioksida u 2020. godini – u proseku preko jedan sat dnevno.
Zaključeno je i da je prva građanska mreža za monitoring kvaliteta vazduha uspostavljena uz podršku BOŠ-a dala adekvatniju sliku, ali da mere i dalje izostaju.
“Situacija sa zagađenjem vazduha je i u 2021. standardno loša, bez ikakvih izgleda za poboljšanjima, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je grejna sezona tek pred nama i da je termoenergetski sektor najveći zagađivač u Srbiji” naveo je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije NEA.
On je dodao da u nekim gradovima, poput Leskovca, uopšte ne postoji monitoring vazduha, a to je prvi korak ka upravljaju kvaliteta vazduha, kojeg nema.
“Ocena kvaliteta vazduha se vrši ove godine za prethodnu godinu. A treba reagovati sada”, dodao je Jovanović.
Marija Marković, iz organizacije Zeleni Talas iz Čačka, napomenula je da do čistijeg vazduha građani mogu da dođu samo uz bolju informisanost i veće učešće. Njena organizacija postoji nešto više od godinu dana, a već se, kako je navela “uhvatila u koštac” sa lokalnom samoupravom.
“Prvi veliki bes koji nas je naterao da shvatimo šta su problemi je izjava gradonačelnika iz decembra da u Čačku nema zagađenja, jer se moglo videti koliki je kvalitet vazduha”, izjavila je Marković, dodajući da je cilj njene organizacije “da pritiskamo one koji treba da rade svoj posao da ga zaista rade”.
Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke dodala da građani mogu podstaći promene za čistiju životnu sredinu, uključivanjem u naučna istraživanja na tom polju.
“Omasovljavanje uključivanja građana u nauku moguće je zbog novih tehnologija. Profesionalnih naučnika nema dovoljno i ne mogu da se nađu na svakoj tački. Nauka se rado oslanja na volontere i na građane”, rekla je Brkić.
Dodala je da su se građani samouinicijativno bavili opsežnim markiranjem zagađenja vazduha, u projektu koji sprovodi Centar za promociju nauke, a čiji je cilj da se unaprede urbanistički planovi u Srbiji i da donosioci odluka mogu da steknu uvid gde ljudi tačno vide probleme. Još jedan od načina da se radi na ovoj temi je njegona promocija u okviru formalnog obrazovanja, na čemu se treninto radi.
Na pitanje koliko male lokalne inicijative mogu da doprinesu rešavanju ovako ozbiljnog i rasprostranjenog problema, Milenko Jovanović rekao je da je svaka inicijativa je dobrodošla.
“Cilj se ne postiže za godinu dana, ali za pet godina bi moglo da se promeni, kako bismo se kretali ka vrednostima savremenog sveta. Bez pritiska ne bi se ni ovo malo uradilo”, zaključio je on.
Ognjan Pantić je dodao da BOŠ bez saradnje sa drugim organizacijama ne bi mogao da na sveobuhvatni način analizira životnu sredinu.
“Ostvaruje se dodatni pritisak na neke pozitivne promene. Iskoristite ove prilike za sinergiju i efekat grudve koja pokreće lavinu”, dodao je on.
“Kako se grejna sezona bliži, u susret dolazi i deo godine kada se teže diše i kada senzori beleže visoke vrednosti. Brojni građani, posebno u sredinama u kojima je vazduh ocenjen kao čist, ne žele da ponovo čekaju sledeći septembar, kako bi saznali kakav su vazduh udisali u ovoj godini. U njihovoj borbi za čist vazduh, informisanost i instaliranje senzora za građanski monitoring, uz podršku BOŠ-a, predstavljaju prvi korak. Zato će građanska mreža za merenje kvaliteta vazduha nastaviti da se širi i omogućavati građanima da prate kvalitet vazduha u svojim lokalnim zajednicama”, navedeno je u BOŠ-ovom saopštenju nakon panela.