STRAZBUR – Na četvrtnaestoj sednici Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije (POSP) biće usvojena Deklaracija o dosadašnjem napretku Srbije u procesu pristupanja EU sa preporukama. U dokumentu u koji je European Western Balkans imao uvid izražava se zabrinutost zbog vrlo niske podrške srpske javnosti članstvu Srbije EU.
Prema izvorima našeg portala, poslanici Narodne skupštine koji su deo POSP-a podneli su preko 50 amandmana na tekst završne Deklaracije o kojoj će POSP glasati na drugom danu sednice u četvrtak, dok je iz Evropskog parlamenta stiglo njih 8. Međutim, nijedan od 58 amandmana na tekst Deklaracije nije usvojen.
U jednom od podnetih amandmana koji nije prihvaćen kaže se da se pozdravlja dosadašnji napredak Srbije u pregovorima o pristupanju “ali se izražava zabrinutost zbog usporavanja dinamike pristupanja koja se ogleda u samo jednom otvorenom klasteru u protekle tri godine”.
Nije prihvaćena ni formulacija u kojoj se uz relativno nizak nivo podrške javnosti Srbije članstvo EU spominje i “nečinjenje Vlade Srbije u cilju sprečavanja rasta antievropskog raspoloženja u Srbiji”.
U tekstu deklaracije podseća se da je EU najbliži partner Srbije, glavni investitori i vodeći donator. “Obim i opseg te podrške mora biti u potpunosti prepoznat”, stoji u tekstu i dodaje se da se mora to prenositi u javnim debatama i komunikaciji.
U dokumentu u koji je EWB imao uvid, pozivaju se i Srbija i Evropska unija da vode “aktivniju i delotvorniju politiku komunikacije o koristima proširenja EU, usmereno i prema građanima Srbije i Evrvopske unije, u svim društvenim grupama”. Podvlači se odgovornost srpskih vlasti i institucija EU u promovisanju evropskih vrednosti i podizanju svesti građana o konkretnim rezultatima koji su ostvareni preko EU fondova.
Dokument pozitivno konstatuje podršku Srbije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u vreme ruskog rata agresije protiv Ukrajine, uključujući odbijanje da prizna rezultate ilegalnih „referenduma“ o pripajanju Rusiji, održanih u delovima četiri privremeno okupirana regiona Ukrajine. Dodaje se da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom EU protiv Rusije u ovom trenutku.
Podseća da se u periodu do pristupanja od Srbije traži da progresivno usklađuje svoje politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), u skladu sa zahtevima koji proističu iz njenog statusa kandidata za članstvo u EU, njenog Pregovaračkog okvira i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju; pohvaljuje aktivno učešće Srbije u misijama i operacijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP).
Jedan od amandmana predložio je da se u tekst nađe i pozic da se “uprkos posebnim poslovnim i kulturnim odnosima sa Ruskom Federacijom, Republika Srbija uvede restriktivne mere spram režima u Moskvi”.
Deklaracija pozdravlja usvajanje mera usmerenih na unapređenje izbornih uslova i medijskog okruženja pred izbore u aprilu 2022. godine kao rezultat Međustranačkog dijaloga uz posredstvo Evropskog parlamenta. Naglašava se važnost doslednog i sadržajnog učešća organizacija civilnog društva koje imaju ekspertizu u procesu praćenja rada izbornih organa.
Poslanici EP i Narodne skupštine ističu važnost iskrene debate među strankama i političkog dijaloga u novokonstituisanom parlamentu kao suštinski element demokratije i ključni faktor za ostvarivanje širokog političkog konsenzusa u vezi sa reformama koje se tiču pristupanja EU.
Jedan od amandmana predlagao je da se u ovom delu rezolucije izrazi zabrinutost zbog onemogućavanja javnih slušanja i drugih parlamentarnih praksi u Narodnoj skupštini kako za organizacije civilnog društva tako i za predstavnike ugroženih grupa stanovništva. Amandman nije prihvaćen.
Kada je reč o nezavisnom pravosuđu, u tekstu se pozdravlja usvajanje ustavnih promena i naglašava da bi trebalo nastaviti reformski proces čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, posebno kroz zakonodavne izmene kako bi se omogućilo delotvorno i pravovremeno sprovođenje ovih ustavnih amandmana, u skladu s najboljim evropskim praksama, u potpunosti primenjujući preporuke Venecijanske komisije, na transparentan i inkluzivan način.
Ponavlja se ključni značaj slobode medija i poziva na ostvarivanje napretka u ovoj oblasti i ističe se važnost sprečavanja svih mogućih pretnji, zastrašivanja, uznemiravanja, govora mržnje i fizičkog nasilja usmerenih protiv novinara; ističe važnost borbe protiv dezinformisanja i manipulisanja informacijama.