Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je krajem avgusta tokom Bledskog strateškog foruma istakao da bi Evropska unija i zemlje kandidati za članstvo u EU trebalo da budu spremni za proširenje do 2030. godine. Nekoliko nedelja kasnije, 19. septembra, nemačko-francuska radna grupa eksperata objavila je izveštaj o reformisanju i proširenju Unije, u kome se kao jedan od ciljeva takođe navodi spremnost EU za novo proširenje 2030. godine, pri čemu se insistira i da kandidati moraju ispuniti sve neophodne uslove, bez eventualnih prečica na putu ka punopravnom članstvu. U ovim okolnostima, ponovo je otvoreno pitanje spremnosti kandidata da ostvare taj cilj do predloženog datuma.
Srbija je dugo godina, zajedno sa Crnom Gorom, zaista bila lider u regionu u pogledu evropskih integracija i još 2014. godine je započela pregovore o pristupanju. Devet godina kasnije, međutim, proces je znatno usporen i ne nazire mu se kraj.
Iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu vidno je da je stepen spremnosti ostao nepromenjen u poređenju sa prethodne dve godine. Srbija stagnira u procesu evrointegracija i u protekloj godini po prvi put nije bilo pregovaračkog poglavlja u kojem je ostvaren „dobar napredak“, dok je sa druge strane u datom izveštaju po prvi put Komisija konstatovala nazadovanje u jednom pregovaračkom poglavlju – poglavlju 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Srbija se nije uskladila ni sa jednim paketom sankcija uvedenim Ruskoj federaciji nakon početka agresije na Ukrajinu.
Prema proceni Evropske inicijative za stabilnost o spremnosti za članstvo u Evropskoj uniji, objavljenoj u martu ove godine, a baziranoj na izveštaju Evropske komisije, na skali od 0 do 4, nivo pripremljenosti Srbije je u datom trenutku 2.
Da li je 2030. godina realističan cilj?
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže za European Western Balkans da se Srbija nalazi u procesu evropske integracije već više od dve decenije i da je dosta urađeno na tom polju do sada. Miščević veruje da Srbija apsolutno može biti spremna za članstvo u EU do 2030. godine.
„Naš plan je da u narednom periodu, tačnije do 2025. godine, uskladimo sve preostale i nove sistemske zakone u potpunosti sa EU zakonodavstvom, da do 2027. godine pokažemo i u praksi njihove efekte kako bismo mogli da završimo pregovarački proces i pripremimo sporazum o pristupanju,“ ističe ministarka za evropske integracije, dodajući da su to osnovni elementi mape puta pred Srbijom.
Sa druge strane, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak naglašava da, zapravo, postoje dva pitanja. Jedno je da li bi Srbija, u teoriji, mogla biti spremna za članstvo u EU, pri čemu tvrdi da u značajnoj meri to može.
„Da bi bila član 2030. godine Srbija mora dostići taj prihvatljiv nivo do sredine ili kraja 2027, kad bi bio potpisan Ugovor o pristupanju koji bi onda bio ratifikovan 2028 i 2029. godine“, konstatuje Međak.
Međutim, drugo pitanje je da li je to i realno, gde je njegov stav negativniji.
Prema njegovim rečima, nije previše verovatno da će Srbija u roku od 4 godine uraditi ono što je trebalo da uradi u prethodnih devet godina u povoljnijim okolnostima.
„Šta je sprečilo Srbiju da bude u najvećoj meri usklađena sa pravilima i standardima EU i da sa te pozicije sačeka vraćanje proširenja u fokus EU? Jedini odgovor je manjak želje da se to uradi, a ne vidim da se sad odjednom ta želja pojavila nakon devet godina,“ podvlači potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Koje su najveće prepreke pred Srbijom?
Kada su u pitanju ključni izazovi pred Srbijom koji stoje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, i Tanja Miščević i Vladimir Međak su ukazali na istovetne aspekte reformi u oblasti vladavine prava, rada na nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i slobode medija.
Ministarka Miščević tvrdi da u proteklom periodu osnove jesu postavljene i tu izdvaja posebno ustavnu reformu i usvajanje novih pravosudnih zakona 2022. godine, kao i aktuelno inoviranje strateškog dokumenta za borbu protiv korupcije i medijskih zakona.
Vladimir Međak, ipak, smatra da se Srbija u proteklih deset godina udaljila od modela funkcionisanja EU i da je doživljen pad u na svim svetskim rang listama u domenu demokratije, vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„Rešavanje tih stvari je sad mnogo zahtevnije nego pre 10 godina kada ti problemi nisu dostigli današnje razmere,“ dodaje Međak.
Po njegovom mišljenju, u trenutku kada EU pristupa proširenju kao geopolitičkom pitanju, Unija će se fokusirati na one države koje su iole spremne da postanu članice.
„Srbija neće biti prvi, pa čak ni drugi ili treći izbor za uzornog kandidata koji je zaslužio članstvo u EU i čije članstvo neće biti problem za samu EU,“ naglašava Međak, ističući da je lista „prepreka“ za Srbiju dugačka, ali da one u osnovi proističu iz nedostatka stvarne političke volje srpskog rukovodstva.
Sadašnje geopolitičke okolnosti nameću u prvi plan i još jedno pitanje – usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, pre svega u kontekstu odnosa sa Rusijom nakon agresije na Ukrajinu.
Dok Vladimir Međak ukazuje da zbog svog odnosa prema Rusiji Srbija mnogima neće biti na listi država kojima se može verovati, i ministarka Miščević potvrđuje da u političkom ocenjivanju jako važnu ulogu ima ovo pitanje, ali ipak dodaje da postoje i druga važna pitanja u domenu spoljne i bezbednosne politike.
„Pokušavamo da objasnimo da deljenje vrednosti u spoljnoj politici ide mnogo dalje od procenta usklađenosti – da je to insistiranje na očuvanju principa međunarodnog prava i neizbegavanje sankcija, energetska diversifikacija, ali i humanitarna i tehnička pomoć Ukrajini“, smatra ministarka Miščević.
Nadalje, treba imati u vidu i unutrašnju situaciju u Evropskoj uniji i potrebe reformi na kojima insistiraju određene države članice pre eventualnog proširenja 2030. godine.
Tanja Miščević podseća da je, posebno sada, proces pristupanja politički proces i da „koliko uspešno i brzo države članice uspeju da dogovore svoje unutrašnje reforme, ciljana godina može ili ne može biti stvarnost.“
Vladimir Međak, sa druge strane, smatra da je, iz ovih razloga, verovatno da će se samo proširenje odigravati postepeno u smislu ulazaka u pojedine politike EU, u prvom redu jedinstveno tržište, do potencijalnog sveobuhvatnog članstva.
„Srbija je u vrlo malom broju segmenata u ovom trenutku blizu spremnosti da se u takve politike i uključi,“ zaključuje Međak.