BEOGRAD – Proširenje će ostati visoko na agendi Evropske unije i tokom predsedavanja Mađarske, poručeno je na događaju “Od Belgije do Mađarske: Nove mogućnosti za dalje ubrzanje procesa proširenja”, u organizaciji Centra za evropske politike (CEP).
Kako je istakao ambasador Mađarske u Srbiji, Jožef Mađar, Mađarska će tokom svog predsedavanja predložiti organizovanje neformalnog samita EU-Zapadni Balkan, “kako bi se iskoristio zamah u politici proširenja”.
Prema njegovim rečima, proširenje je jedno najvažnijih pitanja na agendi, a zemlja koja je prethodno predsedavanja Unijom, Belgija, uradila je puno.
Govoreći o pristupanju Srbije EU, mađarski ambasador je poručio da se svi oni napori koje je Srbija ostvarila u poslednje vreme moraju oceniti pozitivnim. „Nadamo se da će Srbija uskoro otvoriti nove klastere“, rekao je Mađar.
Dodao je da Mađarska želi da pomogne da se dijalog između Beograda i Evropske komisije s obzirom da već tri godine nije došlo do otvaranja novog pregovaračkog klastera.
“Nije dobro što više od tri godine nema napretka u otvaranju novih poglavlja, niti Međuvladine konferencije”, dodao je mađarski ambasador u Srbiji.
Ambasador Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, ocenio je da je ruska agresija na Ukrajinu promenila način na koji EU gleda na proširenje kao i na Zapadni Balkan. Kako je istakao proširenje se ponovo shvata kao strateška investicija EU.
Prema njegovim rečima, izrada i brzo usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan jedan je od znakova snažne političke volje država članica EU i evropskih institucija kada je reč o proširenju. “U mađarsko predsedavanje ulazimo sa mnogo više alata kako bi se prirpremili za proširenje”, dodao je ambasador EU u Srbiji.
Ministarka za evrposke integracije, Tanja Miščević, ocenila je da je Srbija spremna da radi na procesu pirstupanja i da je ohrabrujući to što je Mađarska vrlo jasno stavila proširenje visoko na agendu. Prema njenim rečima Srbija radi sve kako bi održala tempo i otvorila Klaster 3 za koji je već spremna. Kako je istakla, u toku je rad na Reformskoj agendi u okviru Plana rasta, kojim se predviđa unapređenje ekonomskog i socijalnog rasta zemlje.
“Moramo da iskoristimo Plan rasta za Zapadni Balkan, odnosno ponovno interesovanje unutera EU za politiku proširenja, koje je posledica rata u Ukrajini. Želeli bismo da sada na najbolji način ovu priliku iskoristimo, ne zloupotrebimo”, rekla je ministarka za evorpske integracije.
Govoreći o Reformskoj agendi, ona je istakla da je od velike važnosti pomoć i podrška civilnog društva na identifikovanju reeformi, ali da su u toku pregovori i da se sa Reformskom agendom u ovoj fazi još uvek ne može izlaziti u javnost.
“Vlada neće usvojiti reformsku agendu bez mišljenja Nacionalnog konventa o EU koji okuplja organizacije civilnog društva i skupštinskog Odbora za evropske integracije”, izjavila je Miščević i podsetila da je rok za Vladu da usvoji ovu agendu kraj avgusta.
Ambasadorka Belgije, Kati Bugenhout, izjavila je da je njena zemlja tokom svog šestomesečnog predsedavanja ispunila svoj plan i podsetila je da su tokom prethodnih šest meseci otvoreni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i Bosnom i Hercegovinom, dok je za Crnu Goru usvojen IBAR.
“Mnogo stvari je urađeno tokom predsedavanja Belgije, ali je mnogo stvari pred Mađarskom kako bi se obavilo sve ono što je potrebno da bi se prihvatile nove države članice EU”, dodala je Bugenhout.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), Srđan Majstorović, govorio je o nedavno usvojenom strateškom dokumentu Saveta EU za period od 2024. do 2029. godine, u kom se spominje i proširenje.
Prema njegovim rečima, time EU “loptu vraćan u teren” država kandidata za članstvo koje bi trebalo da ispune jasne i dobro poznate obaveze. Dodao je da to znači da bi države regiona trebalo da se uzdrže od podizanja nacionalističkih tenzija, što podrazumeva rešavanje problema i postizanje teških kompromisa.
Zaključio je da, ukoliko EU želi da vrati kredibilitet proširenja, da bi favoritu za članstvo Crnoj Gori, bilo dobro da se pridruži još neka zemlja regiona.
Pod sloganom “Učinimo Evropu ponovo velikom” – Mađarska je u ponedeljak započela šestomesečni mandat na čelu Saveta Evropske unije. Na agendu je stavila sedam prioriteta, a na trećem mestu proširenje. Kako je istakao mađarski premijer, Viktor Orban, bloku su potrebne nove države članice i ekonomski zamah, više nego ikada. Pored proširenja, na listi prioriteta – konkurentnost, odbrana, ilegalne migracije, regionalni razvoj, poljoprivreda i demografija.