BRISEL – Poslanici u Evropskom parlamentu raspravljali su danas u Odboru za spoljne poslove o nacrtu rezolucije o Srbiji, a najviše pažnje posvećeno je sankcijama Rusiji i demokratičnosti nedavno održanih izbora. Većina poslanika kritikovala je stanje u Srbiji u obe ove oblasti.
Očekuje se da nacrt rezolucije bude usvojen u Odboru sredinom juna, a u julu se očekuje da se on nađe na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Autor nacrta rezolucije, izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik, rekao je da tekst pohvaljuje one oblasti u kojima su pohvale zaslužene i pruža konstruktivnu kritiku u drugim.
„Evropski parlament uvek je bio motor proširenja Evropske unije. Proširenje je političko pitanje, pitanje vrednosti, slobode, to je zajednički projekat. Budimo jasni, finansijske i ekonomske koristi Evrope postoje samo zbog evropske politike, ne obrnuto“, rekao je Bilčik.
„Iskreni partneri spremni su da podrže jedni druge kada su vremena teška. Drago mi je što je ovog meseca EU našla način da se zaštiti snabdevanje Srbije naftom u kontekstu ruske agresije na Ukraijinu. Iskreni partneri bi takođe trebalo da budu sposobni da jedni drugima kažu neprijatne istine. Brutalna agresija Rusije na Ukrajinu okrenula je naglavačke evropski koncept da rata više neće biti“, naglasio je Bilčik.
On je rekao da, sada kada se konvencionalni rat vratio na kontinent, svako treba da zauzme jasan stav.
„Moja prijateljska želja je da Srbija iskoristi svaku priliku da se potpuno uskladi sa poziijom EU o ruskoj agresiji na Ukrajinu. Suverene države prave suverene odluke. One takođe imaju posledice za međunarodna partnerstva, saveze i integracije. Moja nada, drage kolege, je da će odluke Srbije, nakon izbora ovog meseca, odražavati evropske aspiracije Srbije“, zaključio je Bilčik, pozivajući druge evropske poslanike da zajednički rade na evropskoj budućnosti Srbije.
Predstavnik grupe Socijalista i demokrata Demetris Papadakis prokomentarisao je nedavno održane izbore u Srbiji, ocenivši da je bilo više nedostataka, da je izostao balans između političkih partija, da je bilo neregularnosti, te da je Srbija načinila korak unazad na svom putu evropskih integracija.
„Srbija može da napravi korak napred na putu ka EU tako što će sankcionisati Rusiju, i mislim da to treba da uradi što je pre moguće. Naša grupa veruje da se pregovaračka poglavlja mogu otvoriti samo ako se Srbija obaveže“, dodao je Papadakis.
Izvestilac iz senke za Srbiju ispred grupe „Obnovimo Evropu“ Klemen Grošelj ocenio je da izbori nisu bili slobodni i pošteni, i da u prošlosti nije moralo da se raspravlja o izborima kada je bilo reči o proširenju.
„Ključno pitanje je da li će proširenje doprineti stabilnosti EU ili će Srbija samo da se pridruži onim državama članicama koje imaju poteškoće kada je reč o ispunjavanju određenih vrednosti EU“, rekao je Grošelj.
Izvestilac iz senke za Srbiju grupe Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da se stanje u Srbiji nije popravilo kada je reč o demokratiji i izbornim uslovima.
„Izbori su bili delimično slobodni ali sigurno nisu bili fer. Izveštaj s pravom izražava žaljenje što se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji. Ono što fali u izveštaju jeste da se jasno označi krivac za ovu situaciji“, rekla je Fon Kramon.
Ona je dodala da je Evropska narodna partija (EPP) godinama bila sigurna luka za Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića, i da je to najveći problem i ovog izveštaja.
„Situacija se urušava godinama, što se vidi u ovom izveštaju. Međutim, niko nije voljan da suoči SNS i Vučia sa njihovim rezultatima i pozove ih na odgovornost“, rekla je Fon Kramon.
Poslanik socijaldemokrata Tajs Reten, koji je predvodio posmatračku delegaciju Evropskog parlamenta na izborima u Beogradu, rekao je da, osim više izlaznosti i pluralnijem parlamentu koji je nastao kao rezultat ovih izbora, izborni uslovi se nisu poboljšali u dovoljnoj meri da se može govoriti o slobodnim i poštenim izborima koji bi se očekivali od kandidata koji je toliko daleko odmakao u procesu pristupanja.