BRISEL – U Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, koji je objavljen danas, obrađuje se i tema medijskih zakona koji su usvojeni u oktobru. Izveštaj pohvaljuje mere koje su predviđene za osnaživanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije i druga zakonska rešenja, ali takođe napominje zakonodavni proces nije završen potpuno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima.
Ova tema obrađena je u okviru odeljka “Sloboda izraživanja”, za koju je Srbija dobila ocenu “ograničen napredak”. U ovom odeljku se, osim zakonskih izmena, prati i zastrašivanje novinara, rad institucija zaduženih za medije, rad javnog servisa i ekonomski faktori koji utiču na rad medija.
U Izveštaju se navodi da su javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o javnim medijskim servisima – pokrenute u septembru 2023.
Nakon javne rasprave, konsultacije sa medijskim udruženjima i, kako se navodi u izveštaju, ishitrenim konsultacijama sa Evropskom komisijom, amandmani na ova dva zakona su usvojeni u oktobru 2023, pre raspuštanja parlamenta.
“U celini gledano, novi zakoni će ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i ojačati njegova ovlašćenja za suočavanje sa pretnjama medijskom pluralizmu. Proces predlaganja članova Saveta REM-a je depolitizovan, dok su preduzeti koraci da se zaštite prava osoba sa invaliditetom, maloletnika i nacionalnih manjina. Vlasti i medijska udruženja takođe su postigla dogovor o ulozi Saveta za štampu, dok su napravljeni koraci da javno sufinansiranje medija bude transparentnije i pristupačnije”, navodi se u izveštaju.
U kontekstu izbora, dalje se navodi, zabrana medijskog praćenja zvaničnika koji su istovremeno kandidati a koji učestvuju u zvaničnim okupljanjima organizovanim radi otvaranja infrastrukturnih i drugih projekata je produžena na 30 dana, što je unapređenje u odnosu na trenutnu situaciju.
“Međutim, zakonodavni proces nije završen potpuno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima. Vlasništvo medija od strane državnih preduzeća je bila istaknuta tema rasprave”, stoji u izveštaju.
Takođe se dodaje da je napravljen važan korak kad je reč o primeni kriterijuma usklađenih sa pravnim tekovinama o EU na ocenu državne pomoći, dok treba pojasniti da se mere za kontrolu trustova i spajanja primenjuju i na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uredničke nezavisnosti treba još poboljšati. Primena ovih mera zaštite moraće da se strogo nadgleda u praksi, zaključuje se.