BEOGRAD – Reakcije nakon upućenog pisma novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena, u kom poziva Srbiju da postigne normalizaciju odnosa sa Kosovom uz međusobno priznanje, ne prestaju. Nakon što su mediji i najviši srpski zvaničnici pismo protumačili kao najavu da će 2021. godina biti godina pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, oglasila se i ambasada Sjedinjenih Država u Srbiji.
Ona je na svom Tviter nalogu objavila da je i bivši predsednik SAD Donald Tramp uputio identičnu poruku povodom Dana državnosti Srbije 2019. godine.
“Baš kao što je i predsednik Tramp napisao 2019. godine u svojoj poruci povodom Dana državnosti Srbije međusobno priznanje bi trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa”, naveli su oni.
To potvrđuje i ono što je naš portal ranije pisao, da su i Bajden i Tramp pozvali na međusobno priznanje Srbije i Kosova, Bajden 2021. a Tramp 2019. godine.
Pročitaj još: I Bajden i Tramp su u čestitkama pozvali na međusobno priznanje Srbije i Kosova
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je juče da je Ambasada SAD u Srbiji napravila neobičnu grešku stavljajući znak jednakosti između čestitki koje su povodom Dana državnosti Srbiji uputili predsednici Donald Tramp i Džozef Bajden.
„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kako ju je video predsednik Donald Tramp u svojoj prošlogodišnjoj čestitki, i pitanje takozvanog uzajamnog priznanja koje pominje predsednik Bajden ni formalno-pravno a ni materijalno ne znače isto, pa čak ni približno isto“, navodi se u pisanoj izjavi Selakovića, prenosi N1.
Ministar Selaković time pravi paralelu sa Trampovom čestitkom iz 2020. godine iako su i ambasada SAD i naš portal ukazali na Trampovo pismo iz 2019. godine, kada je korišćeni rečnik bio skoro identičan Bajdenovom.
U tom pismu Tramp je na identičan način iskazao da je centralni element trajne normalizacije uzajamno priznanje.
“Sjеdinjеnе Državе ostaju nеpokolеbljivе u svojoj podršci Vašoj posvеćеnosti da produbitе rеgionalnu saradnju, a naročito Vašim zalaganjima ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. Dok jе na stranama da postignu dogovor koji obе mogu da podržе, smatramo da bi uzajamno priznanjе trеbalo da budе cеntralni еlеmеnt trajnе normalizacijе odnosa. Takav istorijski dogovor, sa uzajamnim priznanjеm u svojoj suštini, izgradio bi put za ciljеvе еvrointеgracijе Srbijе i еkonomski rast“, citat je iz pomenute čеstitke prеdsеdnika Trampa.
Stiče se utisak da vlasti u Srbiji pokušavaju da predstave predsednika Trampa kao otvorenijeg za srpsku poziciju i srpske interese, čak i onda kada činjenice ne idu u prilog tome.
Pored pisma iz 2019, tokom četvorogodišnjeg republikanskog predsednikovanja bilo je na desetine otrežnjujućih izjava koje su pokazale da će Tramp nastavili politički kontinuitet američke politike prema Kosovu, te da neće biti branilac sprskih interesa u “južnoj srpskoj pokrajini”.
Već u prvoj godini svog mandata, Donald Tramp je u februaru 2017. godine čestitao nezavisnost Kosova Hašimu Tačiju. Podsećamo da je Tramp i krajem 2018. godine, u pismima koje je razmenio sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem, najavio postizanje istorijskog sporazuma, ali bez jasno definisanih koraka.
I pored „inovativnih“ rešenja koja su se mogla čuti tokom njegovog mandata, poput razgraničenja, prema izjavama najbližih Trampovih saradnika i ljudi zaduženih za Balkan državnost Kosova i nužnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz međusobno priznanje nisu se dovodili u pitanje. Pored Palmera, Kosovom se bavio i ambasador SAD u Nemačkoj, a kasnije specijalni izaslanik predsednika Trampa za Srbiju i Kosovo, čovek od poverenja Ričard Grenel.
Podsećamo, izaslanik SAD Metju Palmer tokom svog boravka u Beogradu, istakao je da SAD žele da Srbija i Kosovo reše probleme koje imaju, dodajući da je državnost Kosova nepovratna kao i podrška Amerike toj državnosti.
„Što se tiče SAD, ne postoji pitanje statusa Kosova, to nije predmet razgovora. Predmet razgovora bi trebalo da bude odnos između Beograda i Prištine, način na koji će moći da žive, koegzistiraju i da se razvijaju zajedno“, istakao je specijalni predstavnik Stejt dipartmenta.
Izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer za dnevni list Danas istakao je da nema promene politike SAD prema Kosovo sa dolaskom Bajdenove administracije.
“Može se reći i da je podrška SAD promeni granica bila uzrokovana željom da se postigne normalizacija uz uzajamno formalno priznanje. Izjave predsednika Vučića kako neće priznati Kosovo su nastavak stvaranja slike o užasnim pritiscima pred kojima se on nalazi, ali i njima uspešno odoleva. Tog pritiska sasvim sigurno ima, ali ga je bilo i ranije i vlasti u Srbiji uspevaju da ga okrenu i u svoju korist”, ocenio je Burazer.
Sama vlast u Srbiji je tvrdila su postojali pritisci da Srbija prizna Kosovo, tokom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Podsećamo, portal The Pavlovic Today objavio je neposredno pred potpisivanje sporazuma, kako je iz izvora bliskih srpskom predsedniku obavešten da je Vučiću tokom pregovora Srbije i Kosova u Beloj kući predstavljen dokument kojim bi trebalo da prizna nezavisnost Kosova.
To je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali, koji je bio u svojstvu člana delegacije Beograda, da je na stolu papir čija jedna tačka podrazumeva međusobno priznanje Srbije i Kosova, a da se na predsednika Vučića vrši ogroman pritisak.
Iako je Ričard Grenel demantovao ovu informaciju, pregovarači su se srpskoj javnosti pravdali kako je veštinom diplomatskog pregovaranja izbegnuta tako nepovoljna tačka za interese Srbije.
To pokazuje da su priče o promeni američkog pristupa prema pitanju Kosova i pritiscima na Srbiju isključivo za unutrašnje potrebe, da stvarne promene kursa u američkom odnosu prema ovom pitanju nema, bez obzira na to da li je predsednik Amerike iz redova republikanaca ili demokrata.