BRISEL — Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji u sredu je na sednici Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu (AFET) predstavio godišnji paket proširenja za 2022. godinu, koji uključuje i izveštaj Evropske komisije za Srbiju.
Predstavljajući izveštaj o Srbiji, komesar je izjavio da je Srbija nastavila sa reformama potrebnim za evrointegracije, uključujući i oblast vladavine prava. Naglasio je potrebu za blagovremenim usvajanjem zakona koji će omogućiti primenu ustavnih promena usvojenih na referendumu u januaru.
Prema njegovim rečima, EU prepoznaje napredak Srbije u borbi protiv korupcije, ali Srbija mora da uloži više napora kako bi osigurala slobodu izražavanja i implementaciju Medijske strategije.
Najviše pažnje Varhelji je posvetio usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, koje je pod uticajem rata u Ukrajini i izostankom uvođenja sankcija Rusiji na rekordno niskom nivou od 45 procenata.
“Evropska unija je najvažniji politički i ekonomski partner Srbije. Želimo da Srbija odgovori na svoje izazove, uključujući i oblast energetske bezbednosti. Istovremeno, potrebno je da računamo na Srbiju kao na iskrenog evropskog partnera i saveznika, koji stoji uz nas za naše zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet. U trenutnom geopolitičkom kontekstu, takođe je jasno da Srbija treba da pojača napore u usklađivanju sa stavovima EU o spoljnoj politici, uključujući deklaracije i sankcije Rusiji”, poručio je Varhelji.
Na pitanja evropskih poslanika o neusklađivanju Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u kontekstu rata u Ukrajini, komesar je odgovorio da je usklađivanje veoma bitan element procesa pristupanja, ali ne i jedini.
Sa druge strane, ponovio je da EU očekuje od svih država kandidata da se ponašaju kao partneri i saveznici kada EU zatraži njihovu pomoć.
“Poruka mora da bude jasna: potrebni ste nam sada i potrebno nam je da budete na našoj strani sada”, ocenio je Varhelji.
Oštar izveštaj Evropske komisije: Prvi put zabeleženo nazadovanje
On je ocenio da je EU poslala poruku da želi da pomogne partnerima sa Zapadnog Balkana u prevazilaženju energetske krize i kreiranju energetske nezavisnosti. Varhelji je dodao da je u te svrhe EU opredelila finansijska sredstva u vrednosti od 49,6 miiliona evra za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske.
Izvestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčik, u svom obraćanju osvrnuo se na primedbe da je Srbija pod pritiskom da donese određene odluke.
On je poručio da je Srbija donela veoma jasnu odluku kada je aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji i da se od Beograda očekuje da se ponaša u skladu sa time, iako to nekada znači donošenje teških odluka.
“Mislim da svi mi u Evropskom parlamentu i institucijama EU očekujemo ubrzo formiranje nove vlade koja će početi da radi na reformama i usklađivanju spoljne politike, čija je stopa veoma niska i iznosi 45 procenata, uključujući i sankcije Rusiji”, poručio je Bilčik.
On je pozdravio činjenicu da se pluralizam vratio u parlament Srbije nakon poslednjih izbora koji su postavili dobre osnove za političku saradnju. Međutim, pred Srbijom je i dalje mnogo problema koje mora da reši, posebno kada je reč o zaštiti životne sredine. Bilčik je rekao da se katastrofalno stanje životne sredine u Srbiji ogleda i u činjenici da je Beograd konstantno u vrhu liste najzagađenijih gradova i poručio da će za rešavanje ovog problema ključni igrač biti Evropska unija, a ne Kina ili Rusija.
Izveštaj o napretku Srbije danas u sredu uveče predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uručiće šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre.