BEOGRAD — Kako bi Srbija napredovala na putu ka EU, neophodno je krenuti od osnova – demokratije, vladavine prava i građanskih sloboda, oblasti u kojima je za napredak neophodna značajna politička volja, zaključili su panelisti na diskusiji “Fokus na osnove: Stanje u evropskim integracijama Srbije” održanoj 14. Novembra u Beogradu u organizaciji portala European Western Balkans i Instituta za evropske politike EUROPEUM iz Praga.
U diskusiji je pored predstavnika civilnog društva učestvovala i nova ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, kojoj je ovo prvi javni događaj ovog formata od stupanja na funkciju. To je istakao i Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans, koji je rekao da je ovo prvi put posle više od 6 godina da ministarka učestvuje na panel diskusiji sa civilnim društvom o evropskim integracijama Srbije.
Tomaš Kuhta, ambasador Republike Češke u Republici Srbiji, otvorio je događaj porukom da je tema evropskih integracija Srbije za Češku posebno važna jer je upravo promovisanje politika proširenja označeno kao jedan od glavnih prioriteta češkog predsedavanja Evropskom unijom, koje je započelo 1. jula i završava se 31. decembra 2022.
“Pored procesa proširenja, Češka u okviru svog predsedavanja čini se što je u njenoj moći da produbi i osnaži saradnju između Zapadnog Balkana i Evropske unije i da doprinese stvaranju najboljih mogućih uslova za buduću integraciju regiona u EU. Princip fundamentals first, odnosno davanje prioriteta temama kao što su vladavina prava i funkcionisanje demokratskih institutcija u procesu evrointegracija je nešto na čemu je EU insistitala od svog osnivianja, a razlozi za to se ne moraju posebno objašnjavati. Dok god u zemlji postoji nedostatak demokratije i vladavine prava, isključena je mogućnost njenog sveukupnog napredovanja,” istakao je ambasador Kuhta.
Ministarka Miščević započela je panel, koji je moderirao novinar Filip Lukić, izlaganjem o glavnim pitanjima koji se tiču Klastera 1 i trenutnim stanjem evropskih integracija Srbije kada je reč o osnovnim pitanjima. Ona se na početku zahvalila ambasadoru Kuhti na podršci koju Češka pruža Srbiji u procesu pristupanja EU, kao i na podršci civilnom društvu.
Miščević je naglasila da su uslovi u kojima se odvija proces evrointegracija Srbije bitno različiti od češkog slučaja, ne samo zbog nove metodologije koja je detaljnija i sveobuhvatnija, već i zbog problema na međunarodnoj sceni kao što su rat u Ukrajini i energetska kriza. Međutim, ono što se nije promenilo je značaj procesa unutrašnjih reformi, “ono što radimo kod kuće.”
“Ako se fokusiramo na Klaster 1 koji se odnosi na osnove, tu dolazimo do elementa prihvatanja vrednosti. U vladavini prava, u osnovama, najviše se vidi rešenost da ispunimo ono što je funkcionalna, stabilna demokratija i institucije koje je podržavaju,” naglasila je ministarka.
Istakla je značaj izveštaja o napretku Evropske komisije u kome se “u svim segmentima kristališu jasne i hitne aktivnosti” koje je potrebno preduzeti u ovim oblastima, te identifikovala tri ključna segmenta daljeg napretka Srbije kada je reč o osnovama.
Prvi segment odnosi se na implementaciju ustavnih amandmana kroz usvajanje odgovarajućih zakona, kao i zajedničko praćenje implementacije, što je obaveza “sudija i tužilaca, ali i civilnog društva, pored naravno državnih institucija.”
Drugi segment prema ministarki Miščević predstavlja borba protiv korupcije, kao i reforma državne uprave, poboljšanje položaja civilnog društva, ostvarivanje slobode medija i unapređenje manjinskih prava. To su oblasti u kojima je potrebno osigurati implementaciju postojećih pravnih okvira, uz istovremeno unapređivanje istih.
Ministarka je objasnila da se trenutno radi na novoj strategiji za borbu protiv korupcije sa akcionim planom, nakon što su izrađeni planovi integriteta za veliki broj profesija kao “obavezni instrumenti borbe protiv korupcije u svakoj od pojedinačnih institucija.” Dodala je da je ovaj dokument “prošao ispod radara,” ali da je u pitanju važan element “čvrste borbe protiv korupcije.”
U trećem segmentu ministarka se osvrnula na pitanje komunikacije u procesu evropskih integracija, koju je rekla da treba unaprediti i pozvala civilno društvo da u tom zadatku pomogne.
“Hajde da promenimo narativ i govorimo o koristima. Tu ne pričam o fondovima, već o koristima koje reforme kroz izmene ustava i zakona donose državljanima Srbije u njihovom mestu stanovanja. Ta vrsta razgovora nam je jako važna. Do sada je bilo govora o otvaranju i zatvaranju poglavlja, a da nismo obraćali pažnju šta to zapravo znači za građane i kako oni razumeju šta zapravo znači proces evropskih integracija,” poručila je ministarka Miščević i najavila istraživanje u decembru koje će se fokusirati na mišljenje građana o procesu evrointegracija Srbije.
Nikola Burazer, izvršni urednik EWB-a i programski direktor CSP-a, složio se da okolnosti u kojima se odvija proces pristupanja država Zapadnog Balkana “ne liče na one koje su postojale u Evropi 90-tih i početkom 2000-tih godina, kada su zemlje Centralne i Istočne Evrope imale svoje procese pregovora o članstvu” i dodao da i druge zemlje Zapadnog Balkana imaju problem sa dužinom trajanja procesa evropskih integracija, na primer Severna Makedonija, koja je kandidat već 17 godina.
“Kada je reč o Srbiji, možemo govoriti o dve vrste odgovornosti za spor proces. Sa jedne strane imamo pitanje političke volje za proširenjem u samoj Evropskoj uniji i toga da li Evropska unija isporučuje ono što je obećala. Od te kritike ne treba bežati, ali meni je uvek bilo interesantnije da govorimo o tome šta je odgovornost same Srbije, vlasti u Srbiji i celog našeg društva. Lako je tražiti izgovore, ali ono što nas kao građane treba da zanima jeste šta Srbija radi po tom pitanju i da li je ona spremna da, ukoliko se okolnosti budu promenile, uđe u Evropsku uniju,” istakao je Burazer.
On je dodao da ne smatra da su glavni problemi na putu ka EU spoljna politika, Kosovo niti reformski proces, već “odsustvo jasne političke volje za pristupanje EU i sprovođenje svega onoga što članstvo u EU zahteva.” Podsetio je i na slučaj Hrvatske, gde je uspostavljanje vladavine prava rezultiralo odgovaranjem bivših pripadnika vlasti pred zakonom, što je “lekcija o tome da evrointegracije mogu da koštaju one koji ih sprovode,” te da možda u ovome treba tražiti razlog nedostatka političke volje u strukturama vlasti u Srbiji.
Savetnica za evropske integracije u YUCOM-u i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za poglavlje 23, Jovana Spremo, smatra da je najveći razlog zastoja u evropskim integracijama “nepoklapanje volje,” jer u trenutku kada je Srbija napravila odlučnije korake ka usaglašavanju sa osnovnama tokom 2016. i 2017. godine, EU je “stavila po strani proces proširenja.”
Ona smatra da nova metodologija pruža šansu Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana da koristeći smernice napreduju ka EU kao jasnom i vidljivom cilju, ali da pitanje političke volje za tim ostaje presudno. Spremo je poručila da fokus ne treba da bude na samom reformskom procesu, već na njegovoj suštini, za šta je neophodna implementacija.
“Mislim da nam u okviru konkretnih vrednosnih klastera fali još jedna takva smernica, a to je implementation first. To je nešto što Srbiju drži u mestu. Sa jedne strane, u prethodne dve godine mogli smo da vidimo pomeranja u pogledu zakonodavnog okvira. Sa druge strane, implementacija čak i onoga što se smatra kao jako dobar okvir, stoji ili se čak unazađuje. Pitanje je da li Srbija može da napravi taj balans: da istovremeno imamo i pomeranje i usklađivanje zakonodavnog okvira, ali da se jasan i direktan fokus stavi upravo na implementaciju onoga što je dobro.”
Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politke (CEP), skrenuo je pažnju na “prioritizaciju članstva u EU u poslednjem ekspozeu Vlade,” za koju smatra da nije jasno istaknuta u odnosu na prethodne ekspozee. On kaže da se “svakako ukazuje da je naša budućnost u EU,” ali se ne ide mnogo dalje od toga. Takođe je ukazao da se u izveštajima EK ne pominje zarobljavanje države, iako “postoje elementi zarobljene države u svim zemljama Zapadnog Balkana.”
Subotić smatra da bi kvantifikovanje ocena u izveštaju pomoglo građanima da se bolje informišu o stanju evropskih integracija, kao i da bi onemogućilo manipulisanje ocenama iz izvešaja. Dodaje da bi ovaj korak “pojačao ulogu civilnog društva” i pozvao institucije na odgovornost. Takođe, prema njegovom mišljenju, trebalo bi uvesti kvalitativne ocene za demokratske institucije.
On se osvrnuo i na poruku koju je predsednica EK Ursula fon der Lajen uputila putem tvitera prilikom nedavne posete Srbiji u kojoj je pohvalila evropske integracije Srbije, što nije naišlo na dobar odjek među civilnim društvom koje prati u proces evrointegracija.
“Ključna su dva pojedinačna razloga kako se promena retorike može odraziti na stanje u Srbiji. Sa jedne strane, ona može sprečiti interpretativno poricanje, u kome se prihvataju činjenice ali se menja interpretacija. Sa druge strane, konkretnijom retorikom prema Srbiji se može sprečiti lažiranje izveštaja Komisije,” poručio je Subotić.
Ispred češkog EUROPEUM-a koji je partner u organizaciji događaja na panelu je govorila Jana Juzova, koja se takođe osvrnula na problem neadekvatne komunikacije od strane EU i dodala da je to preporuka na koju civilno društvo godinama ukazuje. Juzova smatra da je potrebno “više iskrenosti na obe strane,” kao i svaljivanje celog tereta krivice za zastoj u proširenju na EU “nije korisno ni za koga i ne pomera nas napred.” Ipak, ona smatra da EU duguje više jasnoće i da je potrebno nedvosmisleno ukazati na probleme kako ne bi ostalo prostora za sumnje i pogrešna tumačenja.
“U tom smislu, rekla bih da je Srbija trenutno u još težem položaju od ostatka regiona, jer se sa promenom geopolitičke situacije u kontekstu rata u Ukrajini, na Srbiju polažu veoma velika očekivanja od strane EU. Svi razumeju da je to osetljivo pitanje za Srbiju i da je potrebno vreme i da se mora diskutovati, ali u isto vreme u EU raste nestrpljenje prema Srbiji, uglavnom na nivou država članica. Svi očekujemo neku jasnu poruku i jasan znak gde se Srbija zapravo nalazi,” poručila je ona.
Juzova je dodala da EU “može biti kritikovana zbog svoje nedoslednosti” kada je reč o nagrađivanju napretka ili kažnjavanju nazadovanja, iako su “kriterijumi od početka vrlo jasni.”
Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, poručio je da su ključne stvari u odnosima sa EU “poverenje i odgovornost.” Prema njegovom mišljenju, u analizi treba obratiti pažnju na 2014. godinu, kada je EU poslala poruku da proširenja neće biti u narednih 5 godina, što je tada shvaćeno kao da u tih 5 godina ne treba nastaviti putem reformi i biti spreman za pristupanje kada se vrata EU ponovo otvore.
Elek smatra da smo od 2014. “u slobodnom padu kada je reč o demokratiji i vladavini prava”, ali i da je “krivica i na jednoj i na drugoj strani.”
“Bilo je izneverenih očekivanja. Oni su očekivali od nas da se brže reformišemo, da jurimo u EU, mi smo od njih očekivali da nam u tome pomognu. Pominjan je primer Severne Makedonije koji pokazuje da čak iako isporučite traženo, ne znači da će taj trud da bude nagrađen. Sa druge strane, ako nazadujete, kao što imamo slučaj u Srbiji, ne znači da ćete biti kažnjeni,” objasnio je Elek.
Kada je reč o značaju odgovornosti, naveo je primer prethodne ministarke Jadranke Joksimović koja je nedostatak formalnog napretka u trajanju od dve godine pokušala da opravda promenom metodologije i nemogućnošću da se napredak verifikuje. Elek je pozdravio izbor Tanje Miščević za novu ministarku za evropske integracije i rekao da ima “potpuno poverenje u njen kredibilitet, stručnost i ekspertizu,” ali da je u ovom trenutku “neophodno doneti političke odluke, te da je bilo koje insistiranje na ekspertizi odricanje od odgovornosti.”
On se osvrnuo i na nedavno istraživanje BCBP-a koje pokazuje da su građani Srbije polarizovani kada je reč o EU. Istakao je da je jednak procenat građana (45%) za i protiv pristupanja Evropskoj uniji, a da se trenutak od kog je pad popularnosti EU krenuo desio tokom pandemije, te da Kina ima sve veći značaj kao spoljnopolitički partner za građane Srbije.
Ministarka Miščević se na kraju diskusije još jednom osvrnula na glavne teme o kojima je bilo reči na panelu. Na temu usklađivanja sa ZSBP rekla je da je “obaveza Srbije da do članstva u EU postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku,” te da to u ovom trenutku “nije nužno,” jer još uvek nismo država članica i ne znamo kada ćemo postati. Dodala je i da određeni elementi spoljne politike, kao što je učešće u misijama EU ili glasanje u Ujedinjenim nacijama, ne ulaze u procenat usaglašenosti, a da je Srbija u ovim oblastima usaglašena.
Ona je objasnila da je protiv predloga da se ocene iz izveštaja kvanitifikuju, jer prema njenim rečima nije moguće porediti napredak “države koja ima 22 otvorena poglavlja sa državom koja još uvek radi skrining.” Takođe, smatra da izmena pravnog okvira ne dolazi “iz želje za prenormiranjem, već za usklađivanjem sa pravom EU.”
Događaj je podržan od strane Vlade Republike Češke i predstavlja završetak projekta koji su Centar savremene politike i portal European Western Balkans sprovodili zajedno sa češkim Institutom za evropske poslove EUROPEUM, stoga je jedna od važnih tema diskusije bila usvajanje lekcija Češke na putu evropskih integracija.