TIRANA – Brutalna invazije Rusije na Ukrajinu dramatično je promenila geopolitičku dinamiku i podstakla napore da se Zapadni Balkan približi EU, rečeno je tokom panela “Rušenje barijera u regionalnoj bezbedonsnoj saradnji” na Forumu civilnog društva u Tirani (CSF).
Tokom panela učesnici su razmatrali strategije za racionalizaciju inicijativa regionalne bezbednosti i saradnje i kako izgraditi veće poverenje za razmenu i saradnju među bezbednosnim institucijama u regionu. Učesnici su izneli svoje stavove o trenutnom stanju regionalne bezbednosne saradnje, kao i sajber bezbednosti, organizovnom kriminalu i korucpiji.
Ministar unutrašnjih poslova Albanije, Taulent Bala, spomenuo je tokom panela sastanak ministara unutrašnjih poslova iz regiona u okviru Berlinskog procesa na kom se razgovaralo o regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti.
Prema njegovim rečima, ključne teme sastanka ministara bile su integrisano upravljanje granicama, borba protiv organizovanog kriminala, kao i izgradnja regionalne saradnje u oblasti sajber bezbednosti. On je ocenio da je rat u Ukrajini kreirao potpuno novi geopolitički kontekst, ne samo u Evropi, već i na Zapadnom Balkanu. Kako je istakao, negativan uticaj rata u Ukrajini i prisustvo Rusije u region može se ublažiti jedino većim potpunom integracijom regiona u Evropsku uniju.
Bala je tokom panela oštro osudio oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj, na severu Kosova.„Albanija najoštrije osuđuje nasilni napad na Kosovsku policiju. Ovaj napad je bio krivično delo i akt agresije na stabilnost, integritet, nezavisnost i pravni poredak na Kosovu. To je pretnja bezbednosti i stabilnosti celog regiona sa direktnim posledicama”, istakao je Bala.
Govoreći o Berlinskom procesu, on je spomenuo da je sporazum o ličnim kartama veliko dostignuće i u kontekstu bezbednosti, dodajući da Albanija ima posebno dobru bilateralnu saradnju sa Kosovom. On je spomenuo da je do sada potpisano 26 bilateralnih sporazuma koji se tiču bezbednosnog sektora i bolje kooperacije u tom polju.
Govoreći o novoj pretnji sa kojojm se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, sajber kriminalu, Bala je naglasio da je potreban zajednički pristup i udruživanje ekspretize čitavog regiona, uz pomoć SAD, EU i drugih zapadnih partnera.
Dželal Svečlja, ministar unutrašnjih poslova Kosova, ocenio je tokom panela da je kvalitet demokratije i demokratskih institucija važniji nego ikada. On je naglasio da je Kosovo u potpunosti posvećeno izgradnji kapaciteta i učešću u regionalnim inicijativama. Pored sporazuma sa Albanijom, Svečlja je spomenuo 14 potpisanih sporazuma sa Severnom Makedonijom i devet sa Crnom Gorom koji se tiču saradnje u oblasti bezbednosti.
On je, međutim, ocenio da nema napretka u saradnji sa Srbijom kada je reč o bezbednosti. Svečlja je dodao da je srpska strana ta koja nije spremna za takav proces, dodajući da su kosovske vlasti ponudile dokaze da je zvanični Beograd povezan sa napadom na Banjsku.
“Iz snimaka koje smo prikazali, pokazali smo da je Srbija i podržavala napad”, rekao je Svečlja i spomenuo i napad na trupe KFOR-a u Zvečano. “Tolerisanje ovakvih aktivnosti može samo da ugrozi stabilno”, dodao je kosovski ministar unutršanjih poslova.
Zamenik ministra spoljnih poslova BiH, Josip Brkić, podsetio je da Zapadni Balkan nije manje evropski jer nije još uvek deo Evropske unije. “Naše društveno, kulturno i istorijsko poreklo vezano je za Evropu”.
Prema njegovim rečima, ovaj novi politički zamah proširenja treba iskoristi kako bi se ispunilo obećanje dato u Solunu i stabilizovala celokupna politička situacija u regionu. On veruje da bi promena narativa i fokusiranje na pozitivna postignuća unutar zemalja regiona moglo da bude od pomoći.
“Ovaj poltički zamah neće drugo trajati. Proširenje ne bi trebalo da bude talac interne dinamike među državamač članicama”, rekao je Brkić, dodajući da politička stabilnosti i regionalna saradnja mnogo zavise od lidera Zapadnog Balkana. On je izrazio nadu da će BiH u decembru otvoriti pristupne pregovore sa EU.
Sonja Stojanović Gajić, nezavisni konsultat, istakla je važnost usklađivanje Zapadnog Balkana sa evropskim standardima u oblasti vladavine prava. Kako je objasnila, ceo region može doći u situaciju da se potpuno integriše u mnogim oblastima, ali da ostane bez demokratije.
“Upravo je to najgori scenario. Da na papiru izgledamo dobro i integrisano, a da ostanemo bez demokratije i ne bavimo se pravima naših građana”, rekla je ona.
Dan Ilazi iz kosovskog Centra za bezbednosne studije, rekao je da je tematska radna grupa posvećena bezbednosti i geopolitici podelila svoje preporuke za unapređeno regionalne saradnje u ovoj oblasti u tri kategorije: za EU, regionalne države, civilno društvo i medije.
Ilazi je spomenuo da bi lideri u regionu trebalo da promene retoriku i uzdrže se od upotrebe rečnika koji demonizuje grupe ili okrivljuje nekoga.
Preporuka za EU je uspostavljanje finansijske podrške isključivo za projekte pomirenja na Zapadnom Balkanu, kao i da bi novi sastav DG NEAR-a Evropske komisije trebalo da iznese predlog za uspostavljanje takvog programa. Preporuka medijima i civilnom društvu je da prodube saradnju u borbi protiv dezinformacija. Kako je zaključio Ilazi, mediji igraju ključnu ulogu i potrebna je veća saradnja na regionalnom nivou.