Najnovija runda dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine pokazuje da EU u ovom trenutku nema načina da privoli dve strane da primene Sporazum postignut prošle godine, ocenjujuju stručnjaci ishod pregovora na visokom nivou koji su održani juče u Briselu. Sagovornici EWB konstatuju da činjenica da nije bilo direktnog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, već da su oni imali odvojene razgovore sa predstavnicima Unije – Đuzepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom, predstavlja još jednu potvrdu da u skorije vreme ne treba očekivati napredak u implementaciji dogovora iz 2023.
Podsetimo, Vučić i Kurti poslednji put su seli za isti pregovarački sto u Briselu 14. septembra 2023. Tema tog sastanka bila je primena Sporazuma postignutog 27. februara 2023. u Briselu i Aneksa primene, usaglašenog 18. marta iste godine u Ohridu. Desetak dana kasnije, dogodio se oružani napad u Banjskoj, u kojem su stradali kosovski policajac i trojica Srba.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj poručio je u sredu da su “razgovori bili teški, kao i do sada, to smo i očekivali”. On je napomenuo da nije došlo do trojnog sastanka, jer Kosovo za to nije bilo spremno.
“Danas nije bilo moguće saglasiti se kako ići napred. Nije dovoljno da EU želi normalizaciju odnosa dveju strana, ako one ne mogu da se dogovore kako da krenu napred. Ne možemo mi umesto njih da primenjujemo dogovoreno. Naša uloga je pomažemo i da podržavamo strane u pokušaju da nastave dijalog, i ostaćemo tome posvećeni i dalje”, istakao je Đuzep Borelj.
Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike (CEP), konstatuje za EWB da je nova neuspešna runda dijaloga u Briselu, ovoga puta na najvišem nivou, “još jedna potvrda krize u kojoj se dijalog između Beograda i Prištine nalazi”.
“EU trenutno nema mehanizama da privoli strane da krenu u punu implementaciju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine. Tome,svakako, doprinosi činjenica da je ovo odlazeća administracija Brisela i da će Borelja na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost najverovatnije zameniti dosadašnja premijerka Estonije – Kaja Kalas”, kaže Miloš Pavković.
Naš sagovornik naglašava da, iako je mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, koji je prošle nedelje bio u zvaničnoj poseti Beogradu i Prištini, produžen do januara 2025, “to nije imalo nikakav pozitivan efekat na najnoviju rundu dijaloga”.
“Na kraju, informacija da do direktnog sastanka Vučića i Kurtija nije ni došlo u Briselu još jedan je udar na kredibilitet EU i njenu ulogu posrednika u dijalogu”, zaklučuje Pavković.
Vučić: Kurti neće da me vidi, nije spreman
Aleksandar Vučić je rekao novinarima u sredu u Briselu da do sastanka sa Kurtijem uz posredovanje EU nije došlo jer Kurti “nije smeo ili nije hteo da se sastane” sa njim.
“Kurti nije hteo ili nije smeo, ali verujem da će i Evropljani to da saopšte. Tri puta sam se vraćao pa su mi pokazivali njegove poruke. On neće da me vidi, rekao je da nije spreman, rekao je nastaviće glavni pregovarači. Da li nije smeo ili hteo, ne znam”, kazao je predsednik Srbije.
Vučić je razgovore sa Boreljom i Lajčakom ocenio kao korektne, naglasišvi da se razgovaralo o “sprovođenju sporazuma, svemu u dijalogu, situaciji”… On je najavio da će se početkom sledeće sedmice, u utorak ili sredu, sastati glavni pregovarači Beograda i Prištine (Petar Petković i Besnik Bisljimi), uz napomenu: “Oni (Priština) se nadaju da ćemo priznati Kosovo”.
Kurti: Tražio sam ispunjenje tri uslova
S druge strane, Aljbin Kurti izjavio je da do susreta sa Vučićem nije došlo jer je tražio ispunjenje tri uslova. Kako je preneo FoNet, on je rekao da je zahtevao punu primenu Osnovnog sporazuma sa Srbijom, povlačenje pisma Evropskoj uniji, kojim je u decembru 2023. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila rezerve u vezi sa obavezama proisteklim iz Sporazuma o normalizaciji i Aneksa primene, kao i da “organizator napada u Banjskoj, Milan Radoičić, mora biti izručen kosovskim vlastima, jer u suprotnom neće doći do normalizacije i mira u regionu“.
Prema Kurtijevom mišljenju, Osnovni sporazum i Aneks o implementaciji istaknuto je dostignuće u spoljnoj politici, ali i dostignuće EU, koja je posredovala u čitavim rundama ovog dijaloga.
“Poslednji put smo imali trilateralni sastanak 14. septembra prošle godine. Mnogo toga se dogodilo od kada se dogodila Banjska, ali i pismo o povlačenju iz Osnovnog sporazuma… To pismo je direktan napad na Osnovni sporazum. Pokušaćemo početkom jula da razgovaramo o redosledu. Ono što smo danas uradili jeste da smo odbranili Osnovni sporazum”, kazao je Aljbin Kurti.
Kosovski premijer je uoči jučerašnjeg razgovora sa predstavnicima EU isticao da će sastanci “biti u funkciji rekapitulacije procesa dijaloga”.
Povodom činjenice da je trojni susret u Briselu ovoga puta izostao , Igor Novaković, član Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG), podseća za EWB da je u jednom momentu to bila praksa – delegacije Beograda i Prištine se uopšte nisu direktno susretale već su pregovori išli samo uz pomoć posrednika”.
Predstojeći izbori na Kosovu jedan od faktora
“U ovom slučaju naša strana pokušava da se prikaže kao kooperativna zato što očekuje implementaciju sporazuma i instira na tome, dok druga, prištinska strana, nije za to zainteresovana, makar ne u ovom trenutku, jer slede izbori, i sama izjava Kurtija da je ovaj sastanak u Briselu samo rekapitulacija onoga što je bilo do sada to pokazuje. U Prištini slede izbori, najverovatnije u oktobru. Sumnjam da će doći do bilo kakvog pomaka u pregovorima do tada”, ističe Igor Novaković.
Naš sagovornik ukazuje da je Miroslavu Lajčaku produžen mandat do kraja ove godine, “ali, mandat mu je, u suštini, istekao”.
“Čeka se neki novi momentum koji će naići sa izborom novih institucija Evropske unije, kao i sa završetkom svih izbornih ciklusa u Evropi. Dakle, ovakvo ponašanje Kurtija je možda i očekivano, jer i na strani EU nema nekog podstreka”, zaključuje Novaković.