BEOGRAD – Zahvaljujući svom medijskom položaju i nesankcionisanom sukobu interesa, predsednik Srbije je kreirao i nametao svoje prioritete i teme u izbornoj kampanji, navodi se u publikaciji “Integritet izbornog procesa u Srbiji 2020 – Između industrije populizma i demokratije“, koju je objavio Biro za društvena istraživanja (BIRODI).
Kada je u pitanju participativnost, nalazi ove organizacije pokazuju da je izborna kampanja bila oligarhijskog karaktera, te da su najveći uticaj na izborna dešavanja i tok izborne kampanje imali su predsednik Srbije kao neizborni akter, botovi i političke stranke, dok su ostali zainteresovani akteri, na čelu sa građanima, bili pasivni.
Među zaključcima publikacije ističe se da relevantno zakonodavstvo nije uopšte ili je negativno uticalo na izborni integritet, što slično važi i za institucije koje imaju posredne ili neposredne nadležnosti tokom izbornog procesa, a koje su delimično, malo ili nimalo doprinele integritetu izbornog procesa.
Medijsko izveštavanje o izborima nije ispunilo svoju svrhu
Najnepovoljniji medijski tretman i najveći procenat negativnog predstavljanja (30%) tokom predizborne kampanje za parlamentarne i lokalne izbore u Srbiji 2020. imale su partije koje su odlučile da ne učestvuju u izbornoj utakmici, odnosno da bojkotuju izbore.
BIRODI pokazuje da je primetno da većina, formalno opozicionih lista, nije zabeležila ni sekund nepovoljnog predstavljanja u medijima.
„Od date pravilnosti prevashodno odstupaju liste Čedomir Jovanović – Koalicija za mir, Pokret Levijatan, Pokret Slobodnih građana Sergeja Trifunovića. Najzad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zabeležio je nešto veći procenat negativnog predstavljanja od Vlade Srbije“, navodi se u istraživanju BIRODI-ja.
Analiza pokazuje da je predsednik Aleksandar Vučić tokom kampanje za parlamentarne izbore kao predsednik bio 15 puta zastupljeniji od Tomislava Nikolića u vreme parlamentarnih izbora 2016. godine.
„Od svih preostalih posmatranih aktera jedino još Vlada Srbije premašuje deset procenata zastupljenosti. Nijedna od izbornih listi pojedinačno nije sakupila više od pet procenata zastupljenosti“, navodi se u analizi.
Tako se navodi da medijsko izveštavanje u izbornom procesu nije ispunilo svoju osnovnu svrhu.
Skupština Srbije u zarobljenom odnosu prema predsedniku
Pored sukoba javnog i privatnog interesa predsednika Srbije, kao elementa integriteta izbornog procesa, predmet analize koju je sproveo BIRODI, je učešće predsednika Srbije kao marketinškog aktera, osobe koja je svoje ime pozajmila listi stranke čiji je predsednik.
„Na ovaj način se Skupština Srbije stavlja u zavisan/zarobljen odnos prema predsedniku Srbije, koji je i predsednik Srpske napredne stranke, čime se sprečava ostvarivanje kontrolne uloge Narodne skupštine. Pored identifikovanog sukoba javnog i privatnog interesa, koji nastaje kao plod istovremenog obavljanja funkcija od javnog i privatnog interesa, Aleksandar Vučić je u situaciji da svoj uticaj/rejting u javnom mnjenju iskoristi za svoje lične potrebe, i to na način da iskoristi svoj rejting za suspendovanje kontrolne uloge Skupštine u kojoj većinu imaju poslanici iz stranke čiji je on predsednik. Na ovaj način predsednik Srbije koristi društveni uticaj i vrši zloupotrebu javne funkcije, što je, prema članu 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čin korupcije”, navodi se u analizi.
Već pomenuti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 28, na ovu temu propisuje da funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može (npr. Predsednik), bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivim sa Ustavom.
“Ovde postoji pravni vakuum u odnosu na činjenicu da predsednik Republike obavlja i funkciju predsednika stranke i da je koristio svoju poziciju za promociju svoje političke stranke u kampanji za izbore. Za razliku od pozicije predsednika Republike, gde je izabran na opštim izborima, to nije slučaj kada je izabran za predsednika stranke i obavljanje ove funkcije zajedno sa predsedničkom, ne može se smatrati zakonitim u smislu Ustava i zakonskih odredbi koje su donete u cilju sprečavanja sukoba interesa. Kombinujući uloge predsednika Republike i predsednika stranke, bez jasne diferencijacije u izbornoj kampanji, naročito tokom trajanja vanrednog stanja kada su predsednik i predstavnici vlade održavali redovne konferencije za medije koje su imale oblik prikrivene izborne kampanje, stavilo ih je u dominantan položaj u medijskom izveštavanju o temama koje su od značaja za opredeljenje glasača na izborima”, navodi se u analizi.
BIRODI primećuje da je slična sitaucija i u Nadzornom odboru Skupštine Srbije za sprovođenje opšteg nadzora nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja, čije članove predlažu Vlada Srbije i poslaničke grupe u Parlamentu, a bira ih Narodna skupština.
“Između ostalih izabrani su glumac Svetislav Goncić, koji je izabran na predlog vladajuće partije (SNS) i koji je snimao spotove za potrebe izborne kampanje SNS-a, kao i Ivona Pantelić, novinarka koja je zaposlena na javnom servisu RTS. Potencijalni sukob interesa se u ovom slučaju ogleda u tome da oni treba da kontrolišu izbornu kampanju i ukazuju na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom procesu, odnosno da ukazuju na nepravilnosti onih koji su ih predložili na tu funkciju ili na eventualne nepravilnosti u praćenju kampanje na RTS-u gde je član ovog odbora zaposlen”, pokazuje istraživanje.
Sporna metodologija Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kada je u pitanju transparentnost rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prilikom praćenja predizborne kampanje, BIRODI navodi da je sporna metodologija po kojoj je ovo telo sprovodilo praćenje izborne kampanje, jer ista nije bila dostupna ni stručnoj ali ni široj javnosti.
Kako se naglašava, REM je vršio monitoring izborne kampanje u elektronskim medijima nad javnim medijskim servisima i komercijalnim medijima sa nacionalnom frekvencijom, kao i nad kablovskim televizijama sa ograničenom dostupnošću, N1 i Nova S i objavljivao periodične „preseke“, ali kriterijumi po kojima je dolazio do rezultata, koje je objavljivao na svom sajtu, nisu bili poznati.
“REM je u svojim izveštajima prikazivao samo koliko je koji učesnik izborne kampanje imao vremena u predizbornim programima posmatranih medija, ali nije ulazio u to kako je ko predstavljen, odnosno da li se o njemu izveštavalao u pozitivnom, neutralnom ili negativnom kontekstu, a što je od velikog značaja za opredeljenje biračkog tela za koga će da glasa”, ističe se u analizi koju je objavio Biro za društvena istraživanja.
Netransparentnost u izmeni zakonodavnog okvira
Pred samo graspisivanje izbora, na netransparentan način, izmenjen je i sam Zakon o izboru narodnih poslanika, bez javne rasprave i konsenzusa između političkih partija, uz neslaganje predstavnika civilnog društva, koje smatra da je cilj promena bio smanjivanje posledica bojkota izbora od strane jednog dela opozicionih partija, navode iz BIRODI-ja.
„ Između ostalog, smanjen je izborni census sa 5% na 3%, što samo po sebi nije direktno pogoršalo izborne uslove, ali način na koji je to urađeno potvrđuje da je ova promena zakona doneta na vrlo netransparentan način. Skupština Srbije pred izbore izmenila je Zakon o izborima, uključujući pitanja o kojima nije bilo javne rasprave što je suprotno međunarodnim obavezama i dobroj praksi. Izostanak transparentnosti u normativnoj regulaciji izbornog procesa ogleda se, između ostalog ne samo u izmenama zakona o izborima, već i u donošenju podzakonskih akata koji operacionalizuju primenu izbornih zakona“, nalazi su Biroa za društveno istraživanje.
Pored toga, Republička izborna komisija (RIK) donela je Pravila o radu biračkih odbora kojima se reguliše postupanje članova ovih odbora na samom biračkom mestu, koji između ostalog broje glasove na popunjenim listićima i sastavljaju zapisnik o rezultatima glasanja na tom izbornom mestu i određuju na licu mesta koji glasački listić je važeći, a koji ne.
„Ova Pravila je RIK doneo bez upoznavanja javnosti sa njihovim sadržajem, a objavljena su na internet stranici RIK-a neposredno pred izbore i to ne u delu “Dokumenta/Podzakonska akta”, gde se inače nalaze ostali podzakonski propisi koji se primenjuju na izborima, već u delu “Publikacije”, što otežava pretragu zainteresovanim korisnicima. Pravila su na netransparentan način doneta u kratkom roku pred izbore, što izaziva sumnju da su članovi biračkih odbora, koji uglavnom nisu stručna lica/pravnici, imali dovoljno vremena da se upoznaju sa njihovim sadržajem i načinom primene u praksi. RIK ima praksu da pred svake izbore donosi nova Pravila, koja su skoro identična pravilima koja su važila za prethodne izbore“, piše u analizi.
Zato je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podneo RIK-u, 2. marta 2020. godine, Inicijativu za usaglašavanje Pravila koja bi važila za izbore raspisane za 21. jun 2020. godine sa zahtevom da odredbe ovog podzakonskog akta budu u skladu sa odredbama zakona o izborima i to u delu koji se odnosi na razlikovanje važećeg i nevažećeg glasačkog listića.