Forum civilnog društva i istraživačkih centara (CSF), kao deo Berlinskog procesa, zakazan je za 14. i 15. oktobar u Tirani. Forum je strukturisan oko sedam tematskih radnih grupa, od kojih svaku vode organizacije civilnog društva iz regiona. Ove radne grupe su aktivno angažovane u sveobuhvatnom procesu konsultacija, uključujući civilno društvo i regionalne stručnjake, kako bi zajedno formulisale preporuke za politike.
Kako je saopšteno iz Foruma civilnog društva, Tematska radna grupa za pristup jedinstvenom evropskom tržištu istraživaće prostore za ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana u EU. Osnovna pretpostavka je da je regionu potrebno značajno povećanje finansijske podrške i investicija kako bi se premostio jaz u razlikama u odnosu na EU.
„Rasprava će se stoga fokusirati na tri ključna pitanja: učešće u Evropskom semestru, pristup evropskim fondovima i pristup jedinstvenom evropskom tržištu“, navodi se u saopštenju.
Prema trenutnim preporukama radne grupe, EU bi trebalo da predstavi plan sa izvodljivim vremenskim okvirom koji će omogućiti tržištima zapadnobalkanske šestorke da odmah pristupe jedinstvenom tržištu EU u svim oblastima koje ne bi nametnule visoke troškove prilagođavanja.
Druga preporuka je da do kraja godine EU treba da predstavi formalni plan za jačanje pretpristupne pomoći u ovom višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) uz stroge uslove vladavine prava.
Kada je reč o preporukama vladama regiona, radna grupa zaključuje da treba da ispolje svoju nedvosmislenu posvećenost sprovođenju i praćenju sprovođenja reformi vezanih za pravne tekovine jedinstvenog tržišta.
Prema radnoj grupi bi i EU i Zapadni Balkan trebalo da značajno povećaju transparentnost planiranja, upravljanja, implementacije, praćenja, izveštavanja i evaluacije pretpristupnih fondova.
Institut za evropsku politiku iz Skoplja, Severne Makedonije, kao vodeća organizacija ove radne grupe, ističe da nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije spremna i ne ispunjava ekonomske kriterijume za članstvo u EU.
„Tako je delokrug Tematske radne grupe prevazišao diskusiju o tome kako i zašto zemljama Zapadnog Balkana treba odobriti „rani“ pristup EU. Agenda Tematske radne grupe postavljena je kako bi učesnici mogli da razgovaraju o tome kako da stimulišu reforme potrebne za ispunjavanje zahteva tekovina jedinstvenog tržišta, kao i strukturne reforme koje bi privrede Zapadnog Balkana učinile konkurentnijim“, kaže Stefan Ristovski, istraživač u Institutu za evropsku politiku za European Western Balkans.
Štaviše, dodaje on, konsultacije su se okrenule ka tome kako podržati bolje finansiranje tih reformi, kroz poboljšano upravljanje javnim finansijama i srednjoročno planiranje budžeta, kao i ciljano korišćenje raspoloživih (sredstava?), kao i potrebu za povećanjem finansiranja od strane EU.
„Tematska radna grupa počela je sa radom ubrzo nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila Plan rasta za Zapadni Balkan na GLOBSEC-u. Drago nam je da naša radna grupa, između ostalih, može da se bavi tekućim političkim diskusijama o tome kako da približimo Zapadni Balkan EU, sa pristupanjem kao krajnjim ciljem ovog procesa“, kaže Ristovski.
Međutim, nijedan plan koji su predstavile institucije EU ne može sam po sebi doneti prosperitet regionu. Izvodljivost takvih planova će u velikoj meri zavisiti od političke posvećenosti i kapaciteta nacionalnih institucija Zapadnog Balkana da ostvare rezultate.
„Zemlje iz regiona moraju ubrzati tempo u pogledu usklađivanja i implementacije pravnih tekovina EU. To je relevantno za sve četiri slobode, kao i za srodne oblasti u pregovaračkim klasterima i primarnom unutrašnjem tržištu“, kaže Ristovski.
Iznad svega, dodaje on, zemlje zapadnog Balkana moraju izgraditi i održati snažna i nepristrasna regulatorna tela i osigurati da pravosudni sistemi budu nezavisni.
„Države članice EU bi davale beneficije zemljama iz regiona samo ako su sigurne da se pravila EU primenjuju pravedno i ravnopravno“, zaključuje Ristovki.