U završnici kampanje za izbore za Evropski parlament, koji se održavaju od 6. do 9. juna, Ursula fon der Lajen i dalje figurira kao glavna favoritkinja za mesto predsednice Evropske komisije. Ipak, ostaje pitanje da li će ova nemačka političarka iz redova Evropske narodne partije (EPP) uspeti da drugi put zaredom dobije čelnu poziciju u EK.
Godine 2019. Fon der Lajen imenovana je na čelnu funkciju zahvaljujući glasovima EPP, Partije evropskih socijalista (PES) i liberala (ALDE) iz poslaničke grupe “Obnovimo Evropu”. Smatra se da će EPP i socijalisti i ovu izbornu “trku” završiti kao prvoplasirani i drugoplasirani, ali uz manje osvojenih glasova nego pre pet godina. Pad podrške birača prognozira se i Zelenima i ALDE-u.
S druge strane, očekuje se da desnica iz partije Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i krajnja desnica okupljena u grupi Identitet i demokratija (ID) dobiti više mandata u narednom sazivu EP nego što je to bio slučaj do sada.
U proteklim mesecima, evropske partije su odabrale svoje kandidate za mesto predsednika Evropske komisije. Partija evropskih socijalista kandidovala je Nikolasa Šmita, aktuelnog komesara za zapošljavanje i socijalna prava. Kandidatkinja evropskih liberala je nemačka poslanica Mari-Agnes Štrak-Cimerman, Zeleni imaju dva kandidata – Teri Rajntke i Basa Ajkuta, dok Partiju evropske levice predstavlja austrijski komunista Valter Bajer.
Desničarske partije – ECR i ID – nemaju kandidate za predsednika EK (“špicenkandidate”) jer se protive tom sistemu izbora ove funkcije.
Prema važećoj proceduri, nakon evropskih izbora šefovi država i vlada Evropske unije predlažu Evropskom parlamentu kandidata za predsednika Evropske komisije. Oni moraju da “uzmu o obzir rezultate izbora za Evropski parlament”, ali ne moraju da nominuju “špicenkandidate” koje predlože evropske partije.
Upravo se to desilo nakon izbora za EP u proleće 2019, kada je Evropska narodna partija osvojila većinu glasova i moglo se očekivati da će njihov kandidat Manfred Veber postati predsednik EK. Ipak, Veber nije uspeo da dobije podršku svih država članica Evropske unije, koje su onda nominovale Fon der Lajen, tadašnju ministarku odbrane Nemačke.
Fon der Lajen je tokom prošlonedeljne debate kandidata za šefa Evropske komisije ponovila spremnost da nakon junskog glasanja sarađuje sa pojedinim poslanicima iz ECR, pre svega sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, liderkom stranke “Braća Italije”. Takav stav obrazložila je sledećim rečima: “Ona (Meloni) je proevropskog opredeljenja, protivi se Putinu, ona je veoma jasna po tom pitanju, zalaže se za vladavinu prava, i, ako se bude držala toga, mi ćemo moći da sarađujemo”.
S druge strane, “špicenkandidat” socijalista Nikolas Šmit ocenio je da ECR “nije demokratska snaga”.
Ponuda za postizborni savez stigla je Đorđi Meloni i od francuske ultradesničarke Marin Le Pen, čija stranka “Nacionalno okupljanje” pripada grupi ID. Le Pen je izjavila za italijanske medije da je vreme da se udruže snage i formira grupacija koja bila bila druga po snazi u Evropskom parlamentu.
Šefica EK je u više navrata javno odbacila mogućnost bilo kakve saradnje sa strankama krajnje desnice iz bloka “Identitet i demokratija”, ali i ultralevičarima okupljenim u Partiji evropske levice. Kako tvrdi Ursula fon der Lajen: “Bilo da je reč o ultradesnici ili ultralevici, oni žele da zgaze naše vrednosti, i oni žele da unište našu Evropu. A mi, EPP, nikada im nećemo dozvoliti da se to desi”.
Očekuje se da će Identitet i demokratija dobiti više glasova nego 2019. godine, ali postoje veoma izražene sumnje da li će partije iz ovog bloga moći da postignu saglasnost oko najvažnijih pitanja jer su duboko podeljene, naročito kada je reč o odnosu prema ratu u Ukrajini. O razjedinjenosti ID najbolje govori podatak da je iz njihove grupacije nedavno isključena ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD), posle serije skandala koji su pogodili predstavnike ove partije.
Pojedini poznavaoci prilika u EU tvrde da francuski liberali, čije “lice” predstavlja predsednik te države Emanuel Makron ne gledaju blagonaklono na ideju da Fon der Lajen dobije novi mandat na čelu Evropske komisije.
“Ideja da Nemačka ima predsednicu EK koji će raditi šta god želi tokom drugog mandata predstavlja noćnu moru za njih (Francusku)”, izjavio je neimenovani briselski diplomata za briselski Politiko.
Reizbor Ursule fon der Lajen na čelnu funkciju u EK bezuslovno ne podržava ni nemačka koaliciona vlada, koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc. Visokorangirani predstavnici vladajućih partija u Nemačkoj izjavili su da ona treba da ispuni određene uslove kako bi dobila podrška zvaničnog Berlina.
Odgovarajući na pitanje portala Euraktiv o stavu Nemačke prema sistemu “špicenkandidata”, portparol Vlade Štefen Hebeštrajt je rekao: “Koliko mi je poznato, u koalicionom sporazumu se ne navodi da vodeći kandidat najsnažnije poslaničke grupe (u EP) treba da bude nominovan”.
Kancelar Šolc je javno upozorio da naredni predsednik EK ne treba da sarađuje sa ultradesnim strankama, čime je nagovestio šta će biti “crvene linije” za podršku Berlina Ursuli fon der Lajen. Takav stav podržavaju i Šolcovi koalicioni partneri – Zeleni i liberali.
“Pozdravljam očekivanja kancelara da oni koji budu predvodil naredni saziv EK isključe mogućnost saradnje sa ultradesnim ekstremistima”, izjavio je poslanik Zelenih Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropske poslove u Bundestagu.
Tomas Haker, poslanik liberala kazao je za Euraktiv: ”Ako gospođa Fon der Lajen bude nominovana, ona mora da se obaveže da će voditi praktičnu politiku koja će doneti olakšanje (od birokratije) i tehnološku neutralnost… Tek tada ona može da zatraži podršku nemačke vlade”.
Upitan da li je Fon der Lajen zagarantovan novi mandat na čelu Evropske komisije, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik, kaže za naš portal: “U ovom trenutku ne vidim bilo kog drugog ozbiljnog kandidata koji bi mogao da je pobedi”.
“Ipak, mnogo toga će zavisiti i od snage buduće koalicije, na čelu sa Evropskom narodnom partijom”, napominje Altman.
Tvrdi se da i lideri još nekih zemalja Unije, kao što su Španija, Irska, Belgija, oštro zameraju Ursuli fon der Lajen na čvrstoj podršci Izraelu u ratu protiv Hamasa. Istovremeno, smatra se da je ona pojedine važne odluke u proteklih pet godina donosila bez konsultacije sa nacionalnim vladama, a ponekad i bez razmene mišljenja sa nadležnim evropskim komesarima.