BEOGRAD – Berlinski proces nudi priliku da različiti akteri daju svoju doprinos u unapređenju procesa evropskih integracija i približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, poručeno je u petak na predstavljanju predloga javnih politika koje je razvila Tematska radna grupa Energetika u okviru Foruma civilnog društva koji će se održati u Tirani 14. i 15. oktobra. Kako je rečeno na događaju koji je organizovao Regulatnorni institut za obnovljivu energiju i životu sredinu (RERI), koji vodi Tematsku radnu grupu, energetika predstavlja važnu ali i zahtevnu oblast u procesu evropskih integracija.
Programski direktor RERI-ja Mirko Popović rekao je da bi uključivanje regiona u sistem trgovine emisijama ugljenika bilo od izuzetnog značaja kao signal da Zapadnom Balkanu jeste mesto u Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, do 2030. godine biće potrebno ne samo doneti odluke, već i sprovesti određene politike, kako bi se region priključio ostvarivanju ciljeva karbonske neutralnosti koji je Evropska unija postavila.
“Period do 2030. godine biće intenzivan i tokom njega zemlje regiona trebalo bi da se što više približe ciljevima dekarbonizacije i klimatske politike koju je postavila Evropska unija. Zelenom agendom za Zapadni Balkan obnovljeni su politički ‘zaveti’ zemljama regiona i potvrđena je posvećenosti procesu energetske tranzicije i unapređenju održivosti regiona”, rekao je Popović.
On je istakao da bi energetska tranzicija morala da bude ne samo pravedna već i inkluzivna i da se zasniva na doprinosu svih oni aktera, koji u tom procesu mogu da učestvuju i daju konkretan materijal za unapređenje javnih politika.
Govoreći o preporukama koje je izradilo civilno društvo, a koje će biti predstavljene tokom foruma u Tirani, Popović je ocenio da preporuke ne bi trebalo samo da stignu do “uha donosilaca odluka”, već i do njihovog stola i da se pretoče u konkretne mere.
“Najmanje što bi trebalo da očekujemo kao civilno društvo jeste odgovori na preporuke, iako smo svesni mogućnosti da sve preporuke možda ne mogu biti ostvarene. Dosadašnje iskustvo energetske tranzicije pokazalo je da je civilno akter koji može biti delotvoran učesnik u prevaziležnju problema. Međutim, dosadašnje iskustvo pokazalo je da naše preporuke nisu našle svoju realizaciju, što je problem na koji je važno ukazati”, rekao je Popović.
On je spomenuo i problem vladavine prava koja je ključni preduslov za pristupanje zemalja regiona EU i što bi trebalo da bude i ključni kriterijum kada je pitanju i energetska politika.
“Problemi zemalja regiona su različiti ali postoji dosta sličnosti. Svima je zajedničko zagađenje životne sredine, koje je posledica neodrživog upravljanja elektro-energetskim sistema, a čija je posledica kršenje ljudskih prava. Osim toga, mi se suočavamo sa problemom koji se suštinski tiče vladavine prava, a to je kršenje Ugovora o osnivanju Energetske zajednice od strana potpisnica”, rekao je Popović.
Preporuke koje je radna grupa predložila odnose se i na probleme u sprovođenjue direktiva država članica Energetske zajednice o velikim ložištima i industrijskim emisijama. “Mi predlažemo da taj proces pregovaranje dobije malo drugačiju pregovaračku dimenziju i predlažemo jačanje uloge evropskih i nacionalnih parlamenata kao nosioca suvereniteta”, dodao je Popović.
On je istakao i da se organizacije civilnog društva traže od Evropske komisije da pripremi jedan izveštaj o sprovođenju ugovora o osnivanju Energetske zajednice, pre nego što se isti produži 2026. Kako je objasnio, poslednji takav izveštaj za sprovođenje ugovora objavljen je 2011. godine i bilo bi korisno da se pre produžetka napravi presek dokle se stiglo.
Tokom događaja ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević predstavio je neke od preporuka organizacija civilnog društva za donosioce odluka u regionu i Evrpskoj uniji. Kako je objasnio one se odnose na dve ključne oblasti delovanja: vladavinu prava i pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju.
Prema preporukama civilnog društva energetska tranzicija u regionu trebalo bi da bude pravedna i inkluzivna, kao i da uzme u obzir problem ektremnog energotskom siromaštva i rešavanje problema najugroženijih grupa i regiona koji su ekonomski zavisni od eksploatacije uglja.
Zbog toga je neophdno da proces dekarbonizacije sadrži tri ključne karakteristike: demokratizaciju, demonopolizaciju i decentralizaciju, pre svega u proizvodnji električne nergije i uloge domaćinstva i privrede kao proizvođača i potrošača električne energije.