I pored toga što je Srbija u procesu evropskih integracija već 20 godina, termin “Zapad” i dalje poseduje dominantno negativno značenje. Ni činjenica da Srbija ima dobre ekonomske i političke odnose sa vladama na „zapadu“ i od njih uživa podršku u izgradnji demokratskih institucija ne pomaže da se ova slika znatnije u domaćoj javnosti znatnije promeni.
Organizacija severno-atlantskog ugovora ili nepopularni “NATO” kao jedna varijanta pominjanja zapada ima posebno težak bagaž, ne samo zbog uloge ove vojno-političke alijanse u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući tu i bombardovanje Crne Gore i Srbije 1999. godine, već i zbog toga što politička elita u poslednjih 20 godina izbegava da pokrene ozbiljnu društvenu debatu o saradnji Srbije i NATO-a. Nezaobilaznu ulogu u održavanju ovakvog imidža NATO-a imali su i mediji u Srbiji.
Skorašnje istraživanje Saveta za strateške politike „Spoljna politika Srbije u doba COVID-19“ govori da su dnevne novine u 2020. godini 43 puta pisale o NATO-u, uglavnom u negativnom kontekstu sa fokusom na bombardovanje, pritom objavivši veliki broj lažnih vesti na ovu temu.
Međutim, većinski negativno izveštavanje dnevnih novina o NATO-u tokom protekle godine, predstavlja mnogo širi trend i nema nikakve veze sa kontekstom pandemije, smatra Dajana Ostojić, Istraživačica Saveta za strateške politike u izjavi za European Western Balkans.
„O tome svedoči podatak da su samo dva naslova u dnevnim novinama tokom protekle godine na bilo koji način dovela u vezu izbijanje pandemije i NATO, a jedan od njih, na primer, bio je na naslovnoj strani Informera gde je preneta izjava dr Danice Grujičić “da nas korona ubija zbog NATO bombi”, ističe Ostojić.
Ona je dodala i da blizu 60% od ukupnog broja naslova o NATO čine naslovi vezani za bombardovanje 1999. godine uopšteno, od čega najveći broj u Politici i Večernjim novostima, što bi verovatno bio slučaj i da nije došlo do izbijanja pandemije.
U okviru istraživanja koje je sproveo Savet za strateške politike, primetno je da se NATO uklapa u širi obrazac izveštavanja o Zapadu, s obzirom da se o ovom geopolitičkom prostoru uglavnom izveštavalo negativno u 71% slučajeva, a uglavnom u kontekstu „ucenjivanja Srbije“.
Na terenu slika odudara od medijskog narativa
Međutim, negativna medijska kampanja i snažno protivljenje građana ulasku Srbije u NATO u neskladu je sa nivoom saradnje koje institucije Srbije imaju sa NATO-om i zemljama članicama, što se može čuti kako od domaćih, tako i od stranih zvaničnika.
Tako je Šef misije Republike Srbije pri NATO-u, ambasador Branimir Filipović u intervjuu za naš portal rekao da je unapređenje saradnje sa NATO-om uz poštovanje vojne neutralnosti jedan od naših spoljnopolitičkih i unutrašnjih prioriteta. Sličnog uverenja je i njegov kolega u Beogradu, Tomazo Vitale, koji je rekao da je partnerstvo Srbije i NATO-a mnogo razvijenije nego što se može činiti na prvi pogled i da se mnogo toga radi zajedno.
Ako ovde dodamo u činjenicu da su članice NATO-a sada već, tradicionalni donatori Ministarstva odbrane, kao da se veliki broj vojnih vežbi odvija sa zemljama na „zapadu“, da Srbija sprovodi drugi ciklus Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), koji predstavlja najintenzivniji oblik saradnje za zemlje koje ne teže članstvu, postavlja se pitanje zbog čega postoji tako veliki raskorak u izveštavanju, uglavnom medija naklonjenih Vladi Srbije i politike na terenu.
Igor Novaković, Direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) za EWB objašnjava da se igra dvostruka igra, gde se s jedne strane podilazi javnom mnjenju i ne stvara se utisak da Vlada blisko sarađuje sa NATO-om, dok se sa druge strane eliminišu prepreke da se takva saradnja u okviru Partnerstva za mir (PzM) nastavi. Novaković objašnjava kako postoji više aspekta ovog fenomena.
„Na osnovu merenja javnog mnjenja jasno je da NATO kao tema nije popularna, pa se zbog toga stvara iluzija da saradnje sa NATO nema, što se čini kroz pisanje tabloida“ objašnjava Novaković i dodaje da je vladajućoj većini veoma važno da se saradnja sa NATO-om nastavi, pre svega zato što smo u geostrateškom prostoru NATO-a, iskorišćavamo prednosti iz programa saradnje sa NATO-om, a treća stvar je i uloga KFOR-a kao najčvršće bezbednosne garancije za Srbe na Kosovu.
„Ova trenutna situacija nije dobra, trebalo bi ići korak dalje u partnerstvu i imati jasnu komunikacionu strategiju. Vreme za to je posle izbora, jer u ovom momentu, kada su izbori na svim nivoima pred vratima, nije oportuno pozitivno pisanje o NATO-u“, zaključuje Novaković.
Ono što je primetno jeste da ni stranke današnje opozicije, nemaju jasno definisan odnos prema članstvu u NATO-u, kao i da ta tema još uvek nije na spisku njihovih prioriteta, međutim zajedničko im je to da sve smatraju da je potrebno objektivnije komunicirati prednosti i mane saradnje, pa i članstva. Međutim, da bi se to desilo, potrebno je da se mediji transformišu iz dominantno navijačkih glasila, kakvi su danas, u platforme za objektivnu i otvorenu razmenu mišljenja.