TIRANA – Završni događaj Foruma civilnog društva 2023 dao je pregled proširenja EU i Berlinskog procesa. Govornici su izrazili oprezan optimizam u pogledu proširenja i ocenili Berlinski proces kao, u najmanju ruku, umeren uspeh. Naglašeno je da bi ponovno pokretanje proširenja dalo zamah i Berlinski proces.
Uvodni govor je održao Mihael Rot, predsednik odbora za spoljne poslove nemačkog parlamenta. Prema Rotu, buduća politika EU prema zemljama kandidatima u istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazaće njenu spremnost da preuzme više odgovornosti za slobodu, demokratiju i stabilnost na kontinentu.
“Ruski rat u Ukrajini probudio je EU iz geopolitičkog dremeža. EU je ponovo otkrila jednu od svojih najuspešnijih politika – proširenje”, rekao je Rot.
On je dodao da je stabilizacija i integracija kandidata i na istoku i na jugoistoku u interesu EU i upozorio da su nacionalističke tenzije u porastu u regionu, što se videlo, kako je rekao, na granici Srbije i Kosova i izborima u BiH.
Rot je naglasio da se proces proširenja mora reformisati i da građani zemalja kandidata treba da imaju koristi od početnih faza procesa pridruživanja.
U tom cilju predložio je šest mera. Zemlje kandidati koje ispunjavaju dovoljne kriterijume, prema Rotu, trebalo bi da budu u mogućnosti da redovno učestvuju na sastancima Evropskog saveta i formacijama Saveta EU. Kandidate bi takođe trebalo postepeno uključivati u specifične politike EU, kao što su energetika, infrastruktura i jedinstveno tržište, a potrebno je i ojačati mehanizme finansijske pomoći.
Rot je takođe predložio povećanje uloge proevropskog civilnog društva, na primer, kroz obavezne konsultacije o određenim pitanjima. Sadašnje zemlje članice EU treba da sponzorišu kandidate i pruže im tehničku pomoć na njihovom putu pristupanja EU. Konačno, kada je reč o posrednim koracima pristupanja, u Savet bi trebalo uvesti glasanje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti.
“Ove reforme će rezultirati postepenim procesom pridruživanja koji će cilj učiniti privlačnijim bez podrivanja strogih kriterijuma”, rekao je Rot.
Tokom panel diskusije, Bojan Maričić, zamenik premijera Severne Makedonije zadužen za evropske poslove, pohvalio je ono što je Rot izložio.
“Došlo je do ozbiljne promene u poslednjih nekoliko meseci, posebno od foruma GLOBSEC. Posle dužeg vremena, postoji ozbiljan, sadržajan sadržaj o proširenju EU. I ovo je promena koju možemo da pohvalimo kao zemlje kandidati”, rekao je Maričić.
On je istakao da je proces već reformisan poslednjih godina, zbog uvođenja nove metodologije, i da tu razliku oseća i Severna Makedonija.
“Već su nas pitali šta možemo da uradimo u okviru više poglavlja pre pristupanja”, rekao je Maričić.
Nasleđe ove Komisije, prema Maračiću, trebalo bi da bude izrada dnevnog reda za proširenje do 2030. godine, što ne bi značilo da je bilo šta zagarantovano, već bi pružilo priliku kandidatima da se pridruže ukoliko ispunjavaju sve kriterijume.
“Kraj ove godine i početak sledeće trebalo bi da bude vreme za to, jer će biti potrebno mnogo više vremena ako to bude prepušteno sledećoj Komisiji”, rekao je potpredsednik Vlade.
Kasnije na panelu, on je rekao da čak iu zemljama koje su skeptične prema proširenju, poput Danske, sada o tome razgovaraju.
“Ako u Kopenhagenu govore o proširenju, treba da iskoristimo ovu priliku. Nećemo imati još jedan”, rekao je Maričić.
Učesnici panela su takođe komentarisali nasleđe i budućnosti Berlinskog procesa.
Ardijan Hačkaj, direktor istraživanja CDI-a iz Tirane, istakao je da Berlinski proces nije imao institucije, budžet i zakonodavnu moć, ali je postao sveobuhvatna platforma, što pokazuje važnost političke volje.
Hedvig Morvai, programska direktorka u ERSTE fondaciji, naglasila je važnost političkih lidera koji su entuzijastični da se sastaju i sede zajedno, što Berlinski proces čini mnogo uspešnijim u poređenju sa više od 60 regionalnih inicijativa.
Valeska Eš, viša savetnica specijalnog predstavnika nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana, istakla je da Berlinski proces nikada nije zamišljen kao zamena za dnevni red EU.
Ona je dodala da bi napredak mogao biti brži, ističući da je moguće i ranije potpisati prva tri sporazuma Zajedničkog regionalnog tržišta. Međutim, istakla je i da je Berlinski proces pokrenuo veoma važne inicijative, na primer u energetskim tranzicijama i saradnji mladih.
Marta Špala, iz Centru za istočne studije, rekla je da Berlinski proces ne može da napreduje kada glavni proces – proširenje – ne daje rezultate.
“Imali smo mnogo razgovora na Forumu civilnog društva o vladavini prava, bezbednosnim pitanjima i nedostatku poverenja, ali nije zadatak Berlinskog procesa da to popravlja, to je zadatak procesa proširenja EU“, rekla je ona. .
Prema Špalinim rečima, Berlinski proces je uvek bio dopuna proširenju i fokus na proširenju je potreban da bi se i Berlinski proces pomerio napred.
Liza Gaši, zamenica ministra spoljnih poslova i dijaspore Kosova rekla je da je Berlinski proces za nju bio od koristi jer obezbeđuje ravnopravnu osnovu i reciprocitet, što je važno jer još uvek postoji zemlja u susedstvu, Srbija, koja ne priznaje Kosovo, i koja je, prema rečima Gaši, inspirisala i organizovala napad u Banjskoj 24. septembra.
“Imali smo umeren uspeh u Berlinskom procesu i moramo da pozdravimo taj umeren uspeh. Posle napada 24. septembra, sve se promenilo za Kosovo, i u pogledu regionalne saradnje”, rekla je Gaši.