BRISEL – Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sastao se u četvrtak sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani. U Briselu su razgovarali o nedavnim tenzijama na severu Kosova i značaju mirovne misije NATO-a KFOR pod mandatom UN.
„Pozdravljam nedavne korake koje je Priština preduzela na snižavanju tenzija, uključujući smanjenje broja specijalne policije na severu, i planove za olakšavanje novih lokalnih izbora. Ali važno je izbeći dalju eskalaciju. Zato pozivam sve strane da izbegavaju zapaljivu retoriku i da deluju uzdržano iu skladu sa svojim obavezama“, rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg je na konferenciji za novinare sa predsednikom Kosova rekao da stabilnost regiona i bezbednost trupa KFOR-a zavise od toga da svi akteri ispoštuju svoje postojeće obaveze. On je podsetio da su pripadnici KFOR-a napadnuti u maju ove godine, kada su povređena 93 vojnika, od kojih neki teže. “Ovo je potpuno neprihvatljivo”, dodao je Stoltenberg.
On je spomenuo obavezu koju je Kosovo preuzelo pre deceniju, kada je obećalo da neće raspoređivati Kosovske bezbednosne snage na severu bez prethodne konsultacije i odobrenja komandanta KFOR-a.
„U skladu sa opredeljenjem Prištine iz 2013. godine, svako raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova zahteva saglasnost KFOR-a. Očekujemo blagovremene i smislene konsultacije o bilo kojoj akciji Kosovskih bezbednosnih snaga ili Kosovske policije koja bi mogla da utiče na bezbednosno okruženje. Kao odgovor na nedavne nemire, NATO je rasporedio stotine dodatnih vojnika na Kosovo“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare.
Odgovarajući na pitanje novinara, Stoltenberg je objasnio da to nije novi uslov za prištinsku stranu.
„To su uslovi na kojima se već duže vreme zasniva prisustvo NATO-a. Za svako raspoređivanje specijalnih snaga potrebna je saglasnost KFOR-a, a onda postoji potreba za koordinacijom i bliskim konsultacijama između vlasti u Prištini i KFOR-a za bilo kakvo raspoređivanje koje može uticati na naše držanje i bezbednost na Kosovu“, rekao je Stoltenberg.
On je pozdravio sledeću rundu dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU koja se održava sledeće nedelje. Prema njegovim rečima, dijalog je „jedini način da se reše otvorena pitanja i da se dođe do rešenja koje poštuje prava svih zajednica”. Za ovo je potrebno strpljenje, upornost i kompromis“, dodao je Stoltenberg.
Dok je Stoltenberg potvrdio podršku dijalogu i pozdravio predstojeći sastanak lidera zakazan za 14. septembar u Briselu, predsednica Kosova Vjosa Osmani je kritikovala evropske posrednike uključene u pregovarački proces. Ona je naglasila da se Priština nada uravnoteženom pristupu EU.
„Uravnotežen pristup medijatora EU je preduslov za uspeh procesa. Bilo je trenutaka kada nismo videli ovu ravnotežu. Dakle, želela bih da pozovem sve naše partnere i saveznike da obezbede ovu ravnotežu, da obezbede princip pune jednakosti i ravnopravnosti obe strane u procesu ako želimo da vidimo održive rezultate, i rezultate koji zaista doprinose mir i bezbednost i stabilnost u regionu”, poručila je Osmani.
Ona je rekla da se u ovom trenutku razgovara o planu redosleda sporazuma koji su postignuti u Briselu i Ohridu, dodajući da Kosovo insistira na punoj primeni celog sporazuma.
„Ne postoji jedan član koji je važniji od drugog i koji se takođe obavezao na punu primenu su deo obaveza, ali ne treba zanemariti činjenicu da je Srbija preuzela i konkretne obaveze u tom sporazumu, među kojima nema prigovora. Članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, naravno, obaveza koju je ono već prekršilo”, ocenio je Osmani.
Ona je ocenila da Srbija nastavlja sa naporima na destabilizaciji celog regiona. „Oni ne samo da destabilizuju Zapadni Balkan, već i ugrožavaju sistem zasnovan na vrednostima koji predstavljaju Evropska unija i NATO“, zaključila je Osmani.