BEOGRAD – Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić na današnjoj sednici Odbora za evropske integracije, komentarišući nedavnu Rezoluciju Evropskog parlamenta, izneo je netačnu tvrdnju da se u tom dokumentu kritikuje organizacija vakcinacije u Srbiji.
“To je poruka građanima da ne treba da veruju svojim očima, nego da veruju amandmanima na tekst Rezolucije Evropskog parlamenta. Da je u Srbiji loše organizovana vakcinacija i borba protiv COVID-19, dok sve svetske agencije, svi svetski mediji i svi svetski političari hvale Srbiju zbog toga. I dok mnogi iz Evrope dolaze da se vakcinišu u Srbiji”, rekao je Dačić.
Kao što je naš portal već pisao, iako se od usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji 25. marta u javnosti moglo čuti da se u njemu kritikuje nabavka vakcina ili proces vakcinacije, te kritike ne postoje u ovom dokumentu.
Vakcine se, u Izveštaju koji sadrži 107 članova, pominju na samo dva mesta. Na jednom se konstatuju navodi istraživačkih novinara o manipulaciji statistikama COVID-19 i poziva Vlada Srbije da građanima pruži potpune i transparentne podatke o pandemiji, uključujući i o vakcinama.
Na drugom mestu se, u članu 106, pozivaju Evropska komisija i države članice da raspodele dovoljno vakcina građanima svih zemalja Zapadnog Balkana.
Podsetimo, 22. juna prošle godine novinari BIRN-a objavili su izvod iz tabele zaraženih i preminulih od COVID-19 koja pokazuje, kako su tvrdili, da su brojke bile višestruko umanjivane možda već i od aprila 2020, a posebno tokom izborne kampanje u maju i junu.
Nelogičnost brojki vezanih za testirane kasnije je istraživao i nedeljnik NIN, a član kriznog štaba dr Predrag Kon u septembru prošle godine izjavio je da brojke sa teriotije Beograda u prva tri meseca nisu verodostojne, mada je on to pripisao nenamernoj greški.
Dačićeve ocene delova Rezolucije o cenzusu i nesastajanju parlamenta takođe problematične
Osim kritike ocena o vakcinaciji, Dačić je izjavio da Rezolucija EP ima još nekih materijalnih neistina.
On je rekao da je kritika snižavanja cenzusa sa 5% na 3% iz februara 2020, koja se našla u dokumentu, “apsolutno neutemeljena”.
“To se ocenjuje kao negativna promena izbornog zakonodavstva. Ne znam koji su motivi za to. Može da bude samo jedan jedini, a to je da li treba menjati ta pravila u godini kada se održavaju izbori. Ali mi zato i imamo međustranački dijalog i mnoge stvari smo menjali pred izbore upravo kao rezultat međustranačkog dijaloga”, rekao je Dačić.
Smanjenje cenzusa nije bio zahtev opozicije u međustranačkom dijalogu vođenom tokom 2019. godine, a, kao što je naš portal pisao u vreme tih zakonskih promena, ovaj potez prekršio je Kodeks dobre prakse u izborima Venecijanske komisije, u kojem se izričito navodi da ne treba praviti nikakve krupne promene u izbornim pravilima u godini u kojoj se izbori održavaju. U trenutku spuštanja cenzusa, do izbora je bilo ostalo još dva i po meseca, jer je prvobitni izborni datum bio u aprilu.
Zbog menjanja izbornog zakonodavstva, Srbija je ove godine izgubila jedan poen (na skali od 0 do 100) u izveštaju Fridom hausa “Sloboda u svetu”, što ju je još više spustilo u kategoriju “delimično slobodnih zemalja”.
Dačić je takođe zamerio i da u izveštaju postoji stav da je problematično to što se Skupština dugo nije sastajala od proglašenja izbornih rezultata, navodeći da postoji jasna procedura koja se odnosi na izbor nove vlade i ocenjuje da je u tom smislu sve ispoštovano. On je takođe navao primer iz 2007. godine, kada je nova Vlada izglasana samo nekoliko minuta pre zakonskog roka.
Evropski parlament u svojoj Rezoluciji o Srbiji nije zamerio kršenje formalnih zakonskih i ustavnih pravila, već je izrazila zabrinutost što Narodna skupština nije počela svoj rad u potpunosti dugo vremena nakon proglašenja konačnih izbornih rezultata 5. jula 2020, uprkos postojanju jasne parlamentarne većine, što nije bila situacija 2007. godine. Skupština se sastala tek 22. oktobra 2020, četiri meseca nakon održanih izbora.
Dačić je kritikovao i ocenu Evropskog parlamenta da je u cilju poboljšanja zakonodavnog procesa potrebno smanjiti donošenje zakona po hitnoj proceduri, tvrdeći da je ovo već urađeno u proteklom periodu. Podaci Otvorenog parlamenta zaista pokazuju da je osetno smanjeno donošenje zakona po hitnoj proceduru tokom 2019. godine, nakon što je većina tadašnje opozicije ušla u bojkot parlamenta.